19 studenoga 2019

neigranje

mislio sam da ću se danas u blogu igrati brojevima, opet na istu temu od prethodnih dana, da će nakon 2019. bloga doći 2020 pa ću pisati o nekoj pesmi u kojoj sam prvi put čuo reči 20/20 vision jer sam guglao i shvatio da se tako meri sposobnost vida, 20/20 praktično znači sto posto, pa sam mislio da ću onda sledeći blog koji će biti 2021 po redu pisati na temu anegdote kako sam ležao u krevetu i gledao u digitalni sat i pisalo je valjda 22:22 i pomislio sam nekako bunovan, šta bi bilo da sam u hali sportova, da je ovo semafor, ko će pobediti, i odmah sam zaključio da se treba kladiti na domaću ekipu a ne na goste, naravno da uvek postoji prednost domaćeg terena, tako sam razmišljao, i sat se promenio na 22:23 i poveli su gosti i bio sam odjednom depresivan i razočaran svojom glupošću jer da sam razmišljao na pravi način znao bih da će se minuti promeniti pre nego sati, ali nisam se toga setio jer sam mislio na semafor u hali sportova, i kao da je tako sve u životu, da uvek mislim na nešto iako je očigledno drugo nešto i često budem iznenađen nečim što je jedino bilo logično da se desi, kao što je bilo logično da će me nešto umoriti, da će mi nešto kvrcnuti, ako ne neki određeni mišić ili tetiva onda verovatno tojest najverovatnije glava, pa tako i danas, prosto mi se nije trčalo, da sam hteo da se inatim i da sam imao volje sigurno sam mogao da otklimam pola sata ili sat, ali volja mi je bila ispod nule i svašta sam radio na sve strane, nisam mirovao ni minut ali trčao nisam, vozio nisam, novembarski čelindž na stravi će proći a ja ću ostati na nekom smešnom broju kilometara ali ni to mi nije važno, jedva čekam sledećih par dana da mi se iskristališe vikend, u autu se pali lampica za pritisak ulja i to je već alarmantno jer nikako da se dogovorim sa majstorom a prošlo je zakazanih 10 hiljada i 15 hiljada i 18 hiljada i naravno da prvo moram na servis pa tek onda na put a ako ništa drugo upaliću jutjub da za svaki slučaj ne omašim neki detalj pa ću sâm zameniti ulje i filter bože moj ako sam mogao petnaest godina da menjam na škodi zameniću i na opelu, a sve ostalo što bi trebalo da se servisira može da sačeka i još nedelju dve, nema veze, pa će tako sportski blogovi sačekati da dođu na red čim se ove druge stvari završe a o betoniranju i menjanju delova na biciklama ne moram ni pisati, to nije ništa važnije od doručka i užine

Nema komentara:

Objavi komentar