Mislio sam da ću imati više vremena pa sam standardno na vikend-putovanje poneo ranac sa laptopom punjačima produžnim kablom itd. Međutim svo to slobodno vreme je iscurelo kroz neke druge ventile pa nisam stigao ni da zapišem par beleški za blog a kamoli da se razlupam u velikom stilu.
Subota je ionako bila uneventful sa pakovanjem, putovanjem, kasnim dolaskom uveliko po mraku, odustajanjem od sanjanog trčkaranja i zgražavanjem nad volumenom nogu nakon celodnevnog stajanja i sedenja, rekoh ladno izgledam ko Miloš Šestić ili neki dizač tegova što mu dođe na isto.
Kakve noge takva i trka, ako ne i gora. U sobi zaboravio lagane naočare za trčanje i stoga stigao na trku sa nekim za slobodno vreme koje su mi truckale po nosu pa sam ih nameštao na svakih 10 koraka. Uzeo sam nove patike iz Ljubljane da vidim kako će da se ponašaju na polumaratonu jer je zbog kiše sve upućivalo na to da će trka biti krajnje netipična, no test je ispao nakriv zato što po kiši čarape puno više utiču na osećaj u stopalima od patika, a čarape sam poneo neke hmm hmmm.
Zagrevanje pod kabanicom, trčni tamo trčni vamo beži u auto i presvuci se u nešto lakše. Šuškavci su retardirani jer se između lakta i šake slije pola litra vode znoja isparenja svega pa tako podlakticom bućkam sve dok ne ispravim ruku i sve iscedim nizbrdo. Srećom dovoljno sam lud pa i kod kzće trčim po pljuskovima, i znam sve te šeme i kako će šta da izgleda u svim mogućim scenarijima, iznenađenja su mi skoro pa onemogućena.
Kiša je stala na pola trke ali su baruštine ostale a bici dres dugih rukava mi ništa nije smetao, nije delovao ni hladan ni bogzna natopljen. Dva svemira kvaliteta su vazda bila i ostala između bici i trkačke opreme.
E sad da li sam bio nezagrejan, umoran, pothlađen, i od čega koliko % od ukupnog bedaka, nemam pojma, ali prvi krug mi je jedva prošao sa preniskim pulsevima i sačuvaj bože sporim kilometrima. Delovalo je kao da sam krenuo na maraton a nije mi se ni toliko "jako" trčalo. U drugom krugu sam zadržao istu brzinu ali mi je napor postao duplo lakši pa sam isprolazio otprilike sve koji su pre pola sata prošli mene, a u trećem sam se definitivno probudio i pojačao za 0.5 km/h, i na sopstveno čuđenje tako izdržao do kraja iako mi je u drugom krugu delovalo da ću se sav pokočiti i oduzeti.
Koliko god da je sve što sam napisao bilo tačno, ispalo je da sam (prema oznakama na stazi) drugih 7km išao čak trunku sporije nego prvih 7km, a da sam u zadnjih 7km to nadoknadio i vratio se na nekih 32' puta 3, koliko sam nekako i pretpostavljao da ću ići ovako čudno raspoložen i (ne znam tačno ni čime) sjeban.
Znao sam dosta ljudi koji su stigli pre mene no ispostavilo se da od njih jedan taman nije uskočio u moju kategoriju a da je drugi ušao tik za mnom, a treći nikad nije ni bio moja kategorija nego sam ja tako utripovao, i kad sam čuo da me prozivaju na proglašenje pomislih daj bože da nije neka greška!
Posle trke smo se standardno prepustili dekadentnom hedonizmu-konzumerizmu pa smo po preslišavanju kome fali kâpa a kome čarapâ natrpali puna kolica drangulija no moram priznati da nikada u životu nisam pobacao starih iznošenih olinjalih polubušnih stvari kao ove godine tako da su se neke fijoke solidno ispraznile.
Sve u svemu baš kao i u mojoj najavi, očekivao sam da ću biti 2/3 zadovoljan kako god vikend ispadne a eto na kraju bidnuh i 3/4 ispunjen slatkastim osećanjima. Jutro nakon trke sam se probudio u pola 4 kao vaNpir i neko vreme skrolao po karti da nađem neku ravniju rutu za trčkaranje, jer iz Samobora svi putevi vode dupke nebu pod oblake pa se uvek na post race futingu rastočim više nego na trci. Plus je trebalo da svane tek za sat (kad sam krenuo), plus je bilo nešto magle, rekoh ionako bi me neko ubio retrovizorom gore po serpentinama, držse ravnine i širine. Pa nađoh neki put do Save, pa polukružno uz SLO granicu nazad kući.
Na kraju vikend ispade produženiji od očekivanog a ukupni dojam dođe i na 6/7 od maksimalnog vaspunjenja.
Nema komentara:
Objavi komentar