05 studenoga 2019

njive i mrak

između trčanja posla i treninga na bicikli, mačka i ja sklonili desetak džinovskih saksija i oribali ovu terasicu, sastrugali prljavštinu i mahovinu, pa ćemo narednih dana da lepimo pločice. našli smo neke braonkasto štraftasto tufnaste da nas podsećaju na njivu. zbog miševa. 


ceo dan nismo nikom ništa lajkovali pa se ovim putem izvinjavamo, nadoknadićemo valjda zimus. što reče Goran, možda ne valja ni sa radom preterivati. odnosno što bi rekao džejson molina "I lived low enough so the moon wouldn't waste it's light on me".

sa vožnje imam i dve slike što je poprilično neuobičajeno: kada sam pošao Lola me opalila na semaforu i otišla drugim putem da hrani neke mačiće, a kad sam se vraćao postavila mi je sačekušu na 2.5km od kuće i opalila me (fata je fata al dvaput je dvaput) baš u trenutku dok pretičem par automobila koji su na dnu spusta u grad usporili ispod 50 km/h zbog 24/7 radara, dok ja nisam imao reg. tablicu i tih problema da će mi za koji dan stići plava kuvertica na kućnu adresu pa sam ih standardno prošišao. nadam se da im uz fotku kamere neće očitati moju brzinu, hehe.


ono struganje me je malo ponelo (pogodila ga pjesma) pa sam tek u 14h40 primetio da je već pokasno, i da imam samo 2h fore do mraka, a krug koji sam planirao da odvozam je skoro 3h dugačak. no nisam se pokolebao, samo sam se setio kako je život lep kada imaš 20 godina i boli te pimpek za sve, dodao sam gas i prepustio se južnom vetru da me odnese u tačku bolnog povratka. dobrih 15km sam na kraju vozio kroz mrkli mrak, nisam znao da li da se radujem kad me stiže neki auto jer mi malo bolje osvetli put (mesec je bio preslab, jedva polovina pa još kroz oblake) ili da se brinem da li će me baš svaki vozač primetiti na vreme pa sam se uglavnom držao desne linije bankine. ubuduće moram više voditi računa o ranom smrčavanju.

Nema komentara:

Objavi komentar