21

iskoristio sam priliku da razmislim o tome zašto u poslednje vreme ne volim planove, hvala na inspiraciji...
(font: verdana 12p, najlakše se čita)

završetak mojih javljanja je bio negde u subotu uveče kada smo zakasnili sa treninga i propustili večernji krkanluk kod tetke. to smo nadomestili vrlo prosto jer je tetka poslala svačega za "iscrpljenu dečicu" (to smo mi) pa smo tako opet bili zatrpani slasticama i slančicama. deo toga sam uništio u nedelju ujutru i vrlo napeto razmišljao čitavih pola minuta: napolju je magla da se ne vidi prst pred okom, uz to je zima da se slediš, ceo svet spava (zaspao je KGB, zaspala je CIA, odmara se naša milicija - kako reče bregović, jer naša milicija nikad ne spava haha) i odjednom ja imam celo pre podne za sebe. lola takođe spava (budna) i voljna je da ostane kod kuće odmarajući se od jučerašnjeg treninga. i tako odoh ja. ko velim - nisam trčao preko tjedna, samo smo vozili... pa su mi nogice friške za trčanje?

nedelja polumaraton
ponedeljak je bio odmor (šetnja 12km)
utorak 88km bicikla (i šetnja 3km)
sreda 94km bicikla (šetnja 8km)
četvrtak odmor (šetnja 9km + city bike 18km)
petak 72km bicikla (+ šetnja 7km)
subota 96km MTB (+ šetnja 11km)
nedelja trčanje 21km (+ šetnja 9km)

i nije bilo uopšte loše to trčanje. išao sam uzbrdo, napravio neki trokut, jedna od mojih omiljenih staza (među asfaltnim varijantama). krug izlazi do oko nekih 500m nadmorske (kuća nam je na 180m) ali usput ima dosta kontra uspona (tzv gore-dole) tako da ukupan uspon premašuje 500m. pokušaću da "zakačim" sliku kada budem slao mejlom tekst na blog. završio sam trčanje za 1h45, i stigao kući neoštećen. zatim sam malo odmarao, skidao fajl sa Polara u kompjuter, i usput skinuo i fajl od polumaratona 7 dana ranije.

e sad vidite (oni koji me ne znaju) kakav sam ja: fajl od trke mi je stajao u Polaru 7 dana i čekao da napravim neki zaista zanimljiv trening (koji će me toliko kopkati da ga vidim i uporedim sa starijim treninzima) pa da tek onda u paketu prebacim i taj fajl sa trke. a to mi je bila jedina prava trka ove godine, jedini polumaraton. a ostao je u senci treninga na omiljenoj stazi. nema tu logike prema kriterijumima normalnog čoveka, koja je kompenzovana viškom strasti i emocija prema onome što više volim. ma šta volim, ja takve treninge obožavam. meni je svaki takav trening kao još jedan njujorški maraton. zato ni ne patim što ne odem u njujork svake jeseni, ja to isto sam sebi priredim kod kuće uz puno manje putovanja pakovanja plaćanja i gubljenja vremena. ekstrakt zabave i života, tome treba težiti. da dobi'š što više i da te to "košta" što manje napora, propratnih organizacionih petljanja.

i sad ne moram narednih nekoliko dana ništa "važno" da radim napolju, nekako sam ispunjen do daljnjeg. nekako se pretpostavljalo i podrazumevalo  da ćemo sad opet par dana voziti, 2 ili 3, pa ću onda "preseći" trčanjem, i tako u krug dok je ovakvo vreme. i eto, kao što netko reče iz ilegale, jutros smo pogledali kroz prozor, da vidimo šta pre posla možemo raditi par sati. na neki trening ne mogu, jer šta ću posle sa umornim nogama, dok me vene peku od pritiska i dupe boli od trčanja? tako smo iskoristili to rano jutro neposredno nakon svitanja i otišli u šetnju od par sati. izvan grada, u šumicu, po stazicama, pa pored reke, nazad kući. taman se navukla SMOGČINA :-( na kraju posla, par sati pred mrak smo shvatili da je kratak zimski dan već na izmaku, i kroz SMOGČINU (fuj!) smo biciklama pobegli iz grada ka istoku, tamo je još uvek bila magla i nekako hladno, onda smo i odatle pobegli prema brdima (Mionica-Brežđe) i talasajući po visinama između 300 i 500m nadmorske smo se nakon par sati sjurili u zadimljeno Valjevo. (još jedan FUJ!). bicikom je relativno lako i brzo pobeći iz dima, a i povratak je brži jer je nizbrdo. kako uletiš u grad odmah si i kući.

i šta sad da sam pravio plan, i imao rastrčavanje od 12km? ali, sve do 6km u svim pravcima od kuće mi je dim i smog. dakle imam izbor da trčim sa gas maskom, ili da zanemarim plan i pobegnem biciklom izvan-iznad grada. ili tek užasa da sam imao u planu na bicikli 2 sata lako-aerobnog tempa po ravnom!!!! ko bi mi od toga isprao pluća??? ja zaista ne želim da gubim vreme praveći planove znajući da će većina toga ipak biti improvizacija u skladu sa klimom. mogu sada bez problema da nacrtam januar sa 500km trčanja, baš kao što sam ga nacrtao prošle jeseni, i da se desi da budu velike hladnoće i poledica i da ceo mesec vozim trenažer u sobi. uopšte neću biti tužan jer mi "propada plan", nego ću biti srećan jer mi je svaki dan lep: sedim u toplom, vrtim pedale, u ušima Van Halen ili pred očima (na teveu) svetski kup u biathlonu, znojim se kao da sam na pripremama negde u Mediteranu, endorfin preplavljuje moj mali srpskohrvatski organizam :-)

bar da nisam probao! pa bar 10 godina smo pravili precizne planove, mikrocikluse, trte-mrte. tada nisam imao kompjuter pa smo to crtali u sveskama "na kockice", pa smo poredili planirano/ostvareno, grafikone po zonama, ajme... kad bi mi neko vratio svo to vreme, u principu izgubljeno, jer skoro nikada nije sve i prošlo po planu. uvek se nešto desilo da plan ne bude baš baš ostvaren.

npr ova godina je zaista ispala smešna: prvo sam ja trenirao za prolećni maraton, zabolelo me jedno pa drugo pa treće pa sam odustao. onda smo vozili bicikle, mesec dva tri, pa je Lola upala u podrum i razbila se ko novogodišnji ukras za jelku. 20 dana pred državno! onda sam ja opet pokušao da trčim (jer je ona bila u totalnom out-u), i otkrio da su mi noge sveže i preporođene, otrčao skoro čitavu trku od 5km brzinom kojom nisam nikada trčao ni 3km, i povredio se. onda sam se opet odmarao dok se ona pripremala za brdsko pa joj nisam pomogao ništa u treninzima. zatim sam toliko vozio da mi se smučilo, jer nisam mogao da trčim bez bolova. i još u svemu tome mi samo fali da sam gledao u neki plan što visi na zidu, pa to bi zaista bilo komično :-(

mislim da je sve oko tih planova povezano s tim koliko ko u njih veruje, bez obzira da li je verovanje osnovano ili nije. onaj koji je ubeđen da će mu plan doneti dodatnu motivaciju, i uz nju napredak, taj će voleti planove. onaj koji smatra da mu je život (i aktivnosti) intuitivno organizovan, njemu će planovi delovati kao suvišni jer su samo-podrazumevajući. napisao ili ne napisao na zidu "prvi obrok u 6:00, drugi u 11:00, treći u 16:30", pa manje više u pola sata napred-nazad ja ću ih popapati, neću zaboraviti da jedem :-) jednako mi je jak nagon za kretanjem, i sigurno neću zaboraviti da svaki dan provedem par sati u nekoj aerobnoj aktivnosti. nakon što se par dana napregnem poželeću da se odmorim. planirao ili ne. nakon što se odmorim poželeću da sam opet aktivan. planirao ili ne. po brdima ću trčati kada je u gradu poledica ili smog, po gradu ću trčati kada je po brdima blato. trčaću kada postane hladno za biciklu, a biciklu ću opet voziti kada dođe lepo vreme. svi mi pravimo planove, ali neki to vole od nove godine do sledeće, a moji nastaju za vreme doručka i protežu se do večere :-)

svi smo drukčiji - neki treniraju da bi popravili formu, rezultat, ispunili neku normu ili cilj. neko trči samo da razbistri glavu od učenja ili nekih problema, neko pešači jer voli prirodu, neko vozi trkačku biciklu jer tako može da stigne daleko i da uvek iznova obilazi stare i nove krajeve. verujem da je najbitnije da uživamo u onome što radimo, bilo to plivanje ili trčanje ili pisanje blogova. ako će nam plan pomoći da to bolje radimo, živio plan! ako će nam plan delovati kao neka obaveza koja ubija slobodu pa samim tim i smisao naših tzv slobodnih aktivnosti, onda je bolje popunjavati svoje dane spontano-intuitivno i u skladu sa ostalim obavezama tipa škola posao porodica...

u skladu sa svime noge nasranim, ovo očigledno nije blog nekog profija koji bi da popravi lični u maratonu, i ne treba ga brkati sa sličnim stranicama. ovo je blog jednog debila sa crvom u dupetu koji ne može u životu mnogo da miruje. njemu je taj crv u dupetu i blagoslov i prokletstvo, metabolizam i katabolizam spojeni "2 u 1" Frankeštajn-skom nespojivošću.

eh da, i nije mi se pojavio Wireless signal, dakle neću moći da pošaljem sliku od 650 KB :-( a baš sam želeo! - ucrtao sam ceo trening drečavo roze bojom :-) nedavno sam na nekom od pro sportskih blogova pročitao "planovi su samo buduća razočarenja". uf, zašto to nisam pročitao 30 godina ranije?