utorak, 10. studenoga 2009.

Sončna Pot

Tako je ispalo da smo juče imali polu-slobodan dan, pa smo OPET (oh neeeeee) odlučili da iskoristimo "Poslednji Lep Dan u Godini" (ovo već mogu TradeMark-ati kao svoj izum?) i otišli mtn bajkovima na vožnju od 5.5 sati! Pošto nas je naravno opet uhvatio mrak (jel ono beše dan do pet ili do šest? ha? do šest? do pet? ... i bio je do pola pet!!!), to je valjda ujedno bila i poslednja lepa noć u godini. Moram negde zapisati da je dan do pola pet. Alchajmer. U nedelju sam pretežno odmarao zbog trčanja u subotu, tako da je po sistemu/režimu "toplo-hladno" juče opet moglo da se krene u neku akciju. Danas sam opet bio u fazi "hladno" no to je prošlo kao 2.5 sata lagane šetnje i 3 sata orezivanja voća, montiranja merdevina, čišćenja dvorišta, i tako to. Bar sam se najeo sarme kao lud, "rikaveri rikaveri" (glasom Lajze Mineli i na note Njujork Njujork)... Sad opet u šetnju do keve "da se vidimo poslednji put" jer ju je opet nešto zabolelo (što reče Ujna: "Lepa umire već 30 godina...") i tako ispade da se češće od nje poslednji put opraštamo nego što vozimo poslednji trening u godini. Whatever, život je ono što nam se događa dok čekamo da nam se nešto važno dogodi. Reče valjda Džon Lenon, nisam siguran.

Nema komentara:

Objavi komentar