srijeda, 25. studenoga 2009.

poređenje

maločas sam vodio zanimljivu diskusiju sa frendom iz italije. nije baš neki pravi profi ali je odvezao dobro brojne granfondo trke a bio je i prvak italije na hronometar u svojoj masters kategoriji, što u prevodu znači da bi pobrisao pozamašan deo balkanske elite. usput je pokušavao da joggira (uz kći tinejdžerku-atletičarku) pa je otrčao i nekoliko maratona, išao je čak i u NY a lični mu je nešto preko 2h50. razgovor je bio oko toga kako ćemo uporediti napor između dva različita čoveka, kako usaglasiti ko je išao jače a ko slabije, čije Teže je teže a čije je lakše, šta određuje to koliko možemo sebe naterati da "idemo jače"? koliko je od toga u glavi jer je u glavi, koliko je u glavi jer je u nogama, koliko je u nogama jer je u glavi? ja sam sa pozicije balkanskog rekreativca sa viškom slobodnog vremena (u odnosu na njega) zastupao sve potrošače velikog volumena, a on je sa stanovišta zaposlenog EU građanina predstavljao one koji traže "što više muzike za što manje love", jer se njegovi napori uglavnom svode na 1 jak trening i 1 trku nedeljno, ako ne i 2 trke (sreda-subota) nedeljno, dok je ostalo svedeno na jednu dužinu i nekoliko razvozavanja...
problem je da sam se već umorio od kucanja pa ne mogu sada da sve to prevodim i šaljem na blog, no eto kao tema za razmišljanje. svako je nekada trčao maraton i još mu je neki frend trčao maraton, i onda je sutra neko nekog razbio na trci od 3km. ili je neko nekog razbio na trci od 4km pa su sutra išli jednako maraton? ili već koja kombinacija. e sad da li se onaj prvi brzo oporavio, ili je zabušavao prvi dan pa se zato oporavio, ili je pak onaj drugi crko što je baba ili je crko jer je dan ranije trčao muškije pa se više istrošio?

inače danas smo se pretanko obukli jer nas je prevarilo sunce pa smo krenuli u kratkoj opremi na 14°C misleći da će otopliti (u najavi je bilo 19) no na istih 14 smo se i vratili :-( tako da smo morali da idemo tempo umesto planiranog mekanog polutempića, a brisao je i vetar. zanimljivo je kako mi leti smeta hladnoća i odmah se usporim, a zimi mi smeta vrućina. kad god se pre-obučem i pro-kuvam, sav se umrtvim i umesto da mi prija toplota u sred zime, mene to nekako nervira i ... ne znam ... previše mi smeta kada sam u debelim dugim gaćama i u dva dresa a onda previše otopli, joj od toga poludim! a evo danas po svim pravilima sam trebao da se smrznem i pobegnem kući nakon par kilometara vetra u guzici, no nekako mi je prijalo to da "moram da idem jače da mi ne bude zima" pa smo tako napravili 29 prosek po VRLO zayebanom terenu (na mnogim deonicama je jako propao asfalt) i jakom vetru, a ipak nismo išli full tempo mazačinu. a juče išli pet sati po planinama! svašta. eh da, zanimljivost, videli smo ninkoviće ispred njihove kuće i zastali nakratko da popričamo jer su pored brežuljka u finoj zavetrini, ali nismo imali vremena za upad na kafu jer smo žurili da se vratimo u valjevo dok još ne zađe sunce. veca će najkasnije za mesec dana doneti na svet drugog potomka a tata je nestrpljiv i navija da beba malo porani pa da mu to bude najlepši poklon za rođendan :-)

Nema komentara:

Objavi komentar