petak, 6. studenoga 2009.

Baterije

(tako je Lolina baka zvala bakterije) 

Deluje mi malo bolje opšte stanje, mada me još uvek malo grebe grlo a sinoć i noćas mi je i nos pojačano curio. Kao da je bakterijska infekcija grla. Ono kao kad popiješ nešto hladno, dva dana grebe grlo, tri dana curi nos, i posle toga pet dana iskašljavaš zelene klikere. Ako je virusna infekcija dođe i slabost u mišićima, i bar jedan dan povišene temperature, a ako je prehlada onda puuuno više curi nos a ne grebe grlo, i uvek je hladno koliko god ćebeta da nabaciš na glavu, a ne daj bože da izađeš napolje na vetar, odmah ti se glava zaledi. Bar je tako kod mene.

 

Jutros sam nešto po gradu završavao na city bajku i noge su mi pucale od snage, da je bilo 30° i sunce mogao sam na velikoj šajbni i najsitnijem zupčaniku da rolam tri sata i da se nežno preznojavam upijajući toplotu. Ovako sam uhvatio trenutak između dva naleta teškog pljuska i po običnoj kiši (koja tada deluje kao «kišica», hmmm) i prepešačio nekih par sati, a malo sam i potrčkavao nizbrdo na brže dođem kući jer su mi već bile propustile cokule/patike/hajking šuze. Glavno je da sam izmakao u vis iz smoga i magle (guste!) i malo uživao u vlažnom čistom zraku, mada se gore malo osećao vetar što mi u prvi čas nije prijalo jer sam verovatno bio dosta vlažan ispod svih tih šuškavaca jaknica trenerki i čega sve jok.

 

Tako mogu reći da polako nastavljam sa ne-odmorom ili polu-odmorom ili odmorom, jer kako već ko shvata ovaj period ružnog vremena. Moja je teorija da moraš da napraviš pauzu, kao kada si puno trošio pa sada moraš da uštediš. Da li ćeš da sediš kući bez trošenja struje i vode i telefona, jedeš šnitu kruha dnevno i piješ samo čistu vodu kao neki isposnik, i eto za pola meseca ćeš uštedeti pola plate, ako živiš u Norveškoj to je dosta para. A možeš i da smanjiš kupnju skupih vina, da ideš metroom na posao umesto Range Roverom, da svaki drugi dan večeraš kod kuće umesto u restoranu, da kažeš ženi da joj može nekad i švaler kupiti parfem a da nije na tebi sav teret, i takvim životom ćeš malo po malo uštedeti istu onu sumu kao da si postio pola meseca. No ovako će ti trebati tri meseca.

 

Tako nekako sada meni prolazi vreme, sedmica za sedmicom (jbg kad napišem nedelja za nedeljom zvuči kao da su to days a ne weeks, kad pišem tjedan misliće domaća publika da me vuče nostalgija za rodnim krajem pa se frljam hrvatskim, a kad napišem sedmica za sedmicom deluje kao da imam puno sreće na lotou).

 

PRVO sam mislio da napravim totalnu pauzu, ali sam se setio da posle toga neću moći ni želeti da počnem sa nekim Planom, jer najgori period tek dolazi, sneg bljuzga i hladnoća. Zatim (DRUGO) sam pomislio - hajd' da malo usporim ritam, da malo pešačim, potrčkavam, i naravno vozim u ono par retkih lepih dana što se omaknu u Novembru i Decembru, pa ću onda napraviti pauzu kad padne prvi sneg ili kad dojezdi iz pravca Sibira prvi front u debelom minusu. No kako prolaze tjedni (ha!) ja sam sve odmorniji, ćelije se obnavljaju, organizam se regeneriše usput se lakše suprotstavljajući prehladama virusima i ba(k)terijama. I tako mi se sada čini ČETVRTO, da će ovaj sve duži period «pod Ručnom» imati još bolji efekt na odmor Celog Mene nego što bih postigao desetodnevnim «Nerađenjem Ničega». Ili treba reći Rađenjem Ničega, ili Nerađenjem Ičega? Jedva čekam da ovo sve prevedem na Bugarski, xaxa xoxo!!

 

Kako bilo, zbog silnih problema u toku proteklih godina, neću smeti da trčim (u smislu trening) po teškoj i hladnoj kiši, po ledu, kroz sneg. To će sve biti pešačenje, a ako na kraju takvog dana budem osećao da se nisam dovoljno potrošio onda ću nabiti vokmen u uši i sesti na trenažer. Ne mogu više sebi da priuštim glupiranje u vidu trčanja u starim patikama, u lošim uslovima (a novih patika ni nemam toliko da mogu u 3 dana da promenim 6 pari dok se ostatak suši pod radijatorima) jer je upravo to ono što me povređuje. Previše teške odeće, loša obuća, teški vremenski uslovi, sve to duplo zamara od idealnog, plus ko će uopšte izlaziti u bljuzgu da bi trčao 5km? Pola sata oblačenja i svlačenja i sat pranja opreme zbog pola sata kaskanja? Ma dajte molim vas ... i šta dobijem na kraju – samlevene noge pa ne mogu sve do Maja normalno ni biciklu da vozim! Šajze.

 

Koliko godina treba živeti «na pola gasa» dok ne shvatim da je zdravlje najvažnije? A najpotrebnije mi je preko leta. Dal' ću ići biciklom na vožnje od 200km i još gađati 30 prosek preko planina, ili ću pak voleti da odem na neku atl brdsku trku, maraton, nije to toliko bitno koliko je bitno izaći iz zime zdrav. ONDA se sve svodi na to dal' ću ići 29 ili 30 prosek, i dal' ću biti na toj trci 11-ti ili 17-ti. A sve to je morate priznati puno manje bitno od onoga da li išta radiš preko leta ili ideš od lekara do lekara i googlaš svakih 15 dana novu povredu. Kao što su na Woodstock-u klicali NO RAIN, NO RAIN!, tako moja mantra postaje «bez povreda, bez povreda»...

Nema komentara:

Objavi komentar