ponedjeljak, 30. studenoga 2009.

the pulsevi

jutros se umalo posvađah sa frendom. počelo je tako da je on nepomenuo da je posle nekakvih trka raspoložen za akciju a posle određenih napora je u nok-daunu. na to sam ja nabacio da kod mene nema pravila, da sam išao dobro maraton dan nakon trke od 4km i da sam išao dobro trku 3km dan nakon maratona. i tu me on napade da sam išao to onako rekreativno, a kao dokaz neka kažem koliki su mi bili pulsevi, sigurno nisam išao do pulsa 5-6 ispod maksimalnog. tu se pak ja brecnem i kažem - kakve veze imaju pulsevi, ako sam išao trku od 4km to jest 4 kruga, i ako sam svaki krug išao 5 sekundi sporije od prethodnog, otkud sam se onda rekreirao i zezao? evidentno sam išao na granici mogućnosti za datu dužinu. da sam išao treći krug 10 sekundi brže, kao da je poslednji, onda bih se zaustavio posle tri kruga i seo bih u travu da se odmaram, ili bih išao četvrti krug MINUT duže. a opet će on koliki su mi bili pulsevi u odnosu na maksimalni. pa čoveče ne merim ja svako jutro maksimalni puls, o čemu mi ovde uopšte pričamo??? šta ti je uopšte puls? nije ti to kao telesna visina i veličina stopala, pa kad ga izmeriš onda to zapamtiš i stalno ga ponavljaš kao papagaj. svaki dan mi se menja puls u odmoru, svaki dan mi se menja maksimalni puls. mogu u sred zime kad sam odmoran da se zaletim uz neko brdo i da izmerim maksimalni puls. to je najviša godišnja vrednost, moj teoretski maksimum za ostatak godine. da bih ga dostigao treba da legnem u krevet i odmaram se 15 dana, onda da iskočim i odjurim na trening, i eto ti visokih pulseva za izvoz. a u sred leta, u sred treniranja, kad provodim po nekoliko sati na poslu, retko kad se dobro naspavam zbog vrućina, tada kada mi se od puno treninga spuste i oni pulsevi u mirovanju, tek mi se spusti maksimalan. ako odem na hronometar na bicikli od pola sata, ili na tempo trčanje od 10km kao kontrolu, mogu da izmerim prosečan puls na treningu, da to uzmem kao pretpostavljeni "prag" tog dana, onda na to dodam 10% i eto ti pretpostavljenog maksimalnog pulsa za taj dan. nekad ću trčati polumaraton na 165, nekad ću na 156. ista brzina isti osećaj u nogama, sve isto. jednom sam ustao sa pulsem 33, jednom sa 43. to se bar lako izmeri. jednom mi je maksimalni oko 180, jednom oko 190. to se vrlo teško izmeri, pa još da si siguran da si ga dobro izmerio. to što si crkao i srušio se na kraju merenja još uvek ne znači da si dostigao maksimalni puls, to nije isto što i maksimalni napor. ko god je to radio više od deset puta, zna o čemu pričam - a ko nije, ne mogu ni da mu objasnim dok sâm ne nauči i ne shvati. i kakve sad veze ima puls sa ovim mojim trkama, nisam na kraju shvatio. frend izgleda kao da shvata pulsmetar kao i brzinomer u autu, i ako negde žuriš moraš naterati na 150 inače ćeš zakasniti. to važi za pretežno odmorne rekreativce, i retke moderne bicikliste koji po savetima picajzlastih trenera "bolje manje nego više" imaju 2 prava treninga nedeljno a sve ostalo im je idi-mi-dođi-mi-ali-se-ne-premaraj. takav sportista će uvek biti odmoran u utorak i uvek će tada raditi intervale na brdu, ili će npr svakog drugog utorka ići hronometar od 20 minuta, i moći će da poredi svoje pulseve, štampa grafikone, divi se krivuljama i uživa u toj LCD perfekciji i virtuelnoj sreći. no sva ta priča o maksimalnim pulsevima vredi za jednog volumenistu (?) koliko i lanjski sneg. jednako kao što ne možeš predviđati prag iz pulsa u mirovanju, ne možeš ni iz tog "maksimalnog". ako nemaš osećaj kojim tempom da kreneš na jak tempo od 8km, to što bleneš u pulsmetar (kao u čarobni štapić) te neće spasiti. ili će te noge dovesti do cilja u istom tempu, ili ćeš čak malo finiširati, ili ćeš se raspasti. pa neka su ti pulsevi ovoliki ili onoliki. tri hevi metal pesme pojačane na maksimum, ili svađa na poslu ili sa policajcem na semaforu, može ti dići pulseve za 10 otkucaja. loše raspoloženje zbog nekog stresa, slabo spavanje ili drukčiji tajming (ili sadržaj) obroka ti mogu spustiti pulseve za isto toliko. ako se nađem na 160 onim ritmom kako sam krenuo, onda dakle kažem sebi - drži 160. ako se posle par km nalazim na 175, onda - drži 175. ili još jednostavnije, drži se tog osećaja u nogama, bio na trčanju ili na bicikli. koja je tu važnost tzv maksimalnog pulsa, izmerenog juče ili prošlog proleća? možda da bi pazio da ga ne premašiš? :-) neverovatno je koliku važnost ljudi daju tako nebitnoj stvari. ako si baš lud za pulsevima, izmeri Prag i ništa više ti ne treba. nisam nikada vozio Merivu preko 150. niti me interesuje "koliko može da razvije". verovatno piše u prospektu, kao što bi pisalo negde u dnevniku da sam "izmerio" maksimalni puls. no ionako ne znam šta bih sa tim brojem radio. osim da kažem tom frendu da sam eto tog dana mogao da trčim maraton na 0.85*190= 161.5 ... ali gle čuda, na toliko bih ga trčao i bez tog merenja. neverovatno! koja podudarnost :-)
 
u međuvremenu sam odlučio da više ne "kažnjavam" ljude koji ne čitaju ovaj blog tako što ću na onaj stari da šaljem detinjaste gluposti i stalno im nabijam na nos kako ne čitaju "pravu stvar". povremeno ću tamo stavljati ponešto od treninga, neki sitni blać ili truć. čisto neka me bude na još nekom mestu on-line, ako me neko potraži :-)
 
a u međuvremenu od međuvremena sam počeo da sastavljam kostur 2010-te, na osnovu par važnijih trka kojima znam datume...

Nema komentara:

Objavi komentar