četvrtak, 26. studenoga 2009.

bicikla bicikla bicikla

Danas sam iskoristio dan bez posla (na poslu) pa sam nekoliko sati sređivao točkove, gume, menjao, kombinovao, čistio, podmazivao, ajme koliko posla da te muka uhvati. Posle toga smo očitali termometar i kako je bilo 1.5° više nego juče isto sam se obukao srećan da ću moći da vozim 2 km/h sporije i da će mi biti isto toplo. Umesto 78 smo prevezli 83 km, dakle 5 km više, a ostali smo na treningu 5 minuta više. Dakle tih 5 dodatnih km smo išli 60 km/h? Ma ne, nego je teren bio sa manje brda pa smo napravili 1 km/h veći prosek ali uz manje napora, a po ravnom smo išli malo slabije nego juče. Mada je jednako jako duvalo, no eto, tih par stepeni razlike, ma milina božija. Pre treninga smo trebali da jedemo nekakav puding no njoj se nešto loše sastavilo pa se dobilo nešto čudno tečno i sa knedlama, a kada smo unutra ubacili kekse da se to malo zgusne onda su se keksi užilavili kao guma pa se tek onda dobilo nešto nejestivo. Učlaniću te u seriju ''očajne domaćice'', rekoh, s tim da bi to ovde značilo očajne kao užasne a ne očajne kao beznadne (u originalu). Nisam naime to nikada gledao mada ga stalno viđam u najavama u tv-programu. Čim ga gleda moja keva pretpostavljam da nije za mene... Uglavnom ja sam jeo muesli a ona je jela tu kašu no da vidiš čuda preživela je trening kao da je jela pravu ljudsku hranu, a ne pomije :-)

Tako ja ove nedelje nisam trčao, jer je ispalo da jutros nisam stigao a i bile su mi malo umorne noge od ona dva dana bicikle. To je ta šema da dok nisi previše umoran možeš šta god hoćeš, a jednom kad se zamoriš onda možeš i dalje na biciklu bez problema i tako do beskonačnosti, no za trčanje više nisi spreman. Sve povrede se dese kada si umoran. Tada ne treba trčati. Sad više ne razmišljam ozbiljno o toj trčici u nedelju, jer je za subotu najavljena kiša pa ću verovatno kod kuće nešto malo odjoggirati, da bi se u nedelju još malo vozili.

Nema komentara:

Objavi komentar