subota, 14. studenoga 2009.

hurnjava

od Polar trake se rastegao kaiš pa sam morao da ga zamenim danas. jer juče nisam stigao a sutra će biti kasno :-) kada sam već našio novi komad širokog lastiša na jednu kopču, setio sam se da na traci od drugog pulsmetra ima više nego dovoljno dužine. pogledao sam još jednom, zaista, skoro je bila predvostručena! jebote za koga su ovo pravili, za sumo rvače? onda sam rešio da ubijem dve muve jednim udarcem (ako ovi iz Društva za Zaštitu Životinja nemaju ništa protivu izreke). skratio sam jednu, odmerio i jupiii taman je ostalo za drugu. dakle kao što postoji polu-ajron-men, ja sam sad zvanično polu-sumo-rvač. stara rastegnuta traka koju je Lola nosila je odlsužila svoje. bila je u bojama državne zastave, srbija ili slovenija, zavisi kako je okreneš. a kako je ona rak u horoskopu kod nje sve ide popreko ili unatraške, pa je tako u karijeri duplo češće trčala za sloveniju nego za srbiju. još do mraka imam jedno 10 obaveza od po pola sata - sat. zanimljivo. a nisam ni proverio jel sto posto ima trke sutra. a nisam pogledao ni prognozu. ne znam ni koje patike da ponesem jer ni u jednima nisam trčao pola godine. ništa ne znam. jeste to zamišljeno kao još jedan trening ali zašto bih ga namerno išao pet minuta sporije, tako bih pet minuta duže rastezao ove napaćene mišiće? ipak se brže ide u pripijenoj gej opremi i tankim patičicama. kako mrzim to pakovanje, spremanje stvari. ako bude kiše, ako bude vetra, ako ovo, ako ono. kako je sve jednostavnije na treningu. pogled kroz prozor, izlazak napolje, miris vetra, bum tras gotovo.

Nema komentara:

Objavi komentar