baš svašta

sad mi je prekipelo i odlučio sam da sve od zaostataka što imam u glavi natrpam u jedan post - jutros naravno na trčanje, imao sam to u glavi nakon 2 dana tzv dužine, subota na trkačkoj a nedelja na mtb-u - jedina greška je što sam uknapio kratku šetnju sa psima u trenutku svanuća, pre doručka, tako da sam na to trčanje krenuo sa već 3km u nogama, nije baš da mi je to prijalo... - obzirom da sam prošli put bio ponosan kako sam to pametno napravio i da je bolje nakon dve dužine subota+nedelja trčati 1h31' komforno nego 1h30' na granici, ovaj put sam trčao 1h30' na granici i fakat potvrdio da sam prošlog ponedeljka bio pametniji - jednostavno mi je svo vreme nategnut taj osećaj, kada pokušavam na mrtvim nogama da trčim taj ritam maratona 3h, naročito imajući u vidu da imam na stazi i trotoara i stepenica i razrovanih stazica i 3km spaljene trave koja se pretvorila u nekakvu džombastu prašinu i patike su mi posle svakog trčanja sve prljavije i prljavije - nakon toga par sati na poslu, pa kratko razvozavanje na 35 stepeni - na tom razvozavanju od 41km sam po nekom divlje jakom i suvom vetru razmišljao kako bih trebao da pitam Andreja kako bi on ukomponovao Ironman ako bi mu ponudili mogućnost da rasporedi sportove prema želji, i da eventualno nešto podeli - svaka podela donosi novu traniziciju koja oduzima vreme tako da to nije baš tako naivno kako izgleda, a nakon što sam danas jedva okretao pedale nakon trčanja, posumnjao sam čak i tu varijantu da je bicikla GARANTOVANO lakša nakon trčanja, umesto kako trčanje ide nakon bicikle... - a tek obzirom da nisam nikada radio brickove, nemam pojma koje je rešenje tog mog pitanja, dileme - nekako uvek živahno trčim nakon živahnog treninga na bicikli, a retko kada sam ostao živahan na bicikli nakon trčanja :-) - tu ima puno faktora, možda nisam utreniran za trčanje pa me previše zamori, a bicikla me ostavi svežeg i mogao bih biciklom i na 5 treninga u toku dana, a možda sam samo danas bio premoren pa bi mi bilo koja kombinacija bila teška - potreban je ipak stručnjak da o tome razmisli, ja imam previše nepoznatih u toj jednačini - a to jutrošnje trčanje je bilo kao mali sažeti maraton za koji nisi trenirao - prvih 7km veselih nogu i skočnih koraka, drugih 7km zabrinute face i prvih grimasa, kao i prvih pitanja da li će ovo baš biti onako lako kako sam pomislio u početku, i zadnjih 7km sa gubljenjem skočnosti, pojavom tromosti, žeđi (nije lako kad nemaš vodu a vraćaš se sa treninga po suncu i na 29 stepeni) a bogme i ove Pegasus patike su brate previše tvrde - više volim patike sa mekom površinom, koje lepo zavežem preko stopala kao još jedan par čarapa, a ne ove neke "cokulaste" patike koje su nekako pretvrde, i ako ih ne napuniš čarapama "na knap" onda ti svaki milimetar viška u njima leti tamo-ovamo i imaš osećaj kao da trčiš u nekim cipelama, krutim i četvrt broja prevelikim - baš čudan osećaj, moraću da pronađem za njih tačno-tačno odgovarajuće čarape i da ih se uvek setim kada uzimam te patike - one druge nike, lunar nešto, gotovo da sam prestao da nosim - kad god ih obujem posle toga me zatežu lože i nešto u kukovima, one imaju tako visoke pete da su gotovo potpetice, i onda me teraju da gazim petama i kad mi se gazi i kad mi se ne gazi, i tako stalno prenaprežem lože, a kvadri i listovi mi ništa ne rade - jako čudan osećaj, kao da trčim sedećki na stolici i da se petama dovlačim prema napred - pre nekog vremena sam počeo da razmišljam o jednom određenom maratonu na jesen, no da bih to realno imao u planu moram da sredim ovaj problem sa leđima, ovo uklještenje, tako da sam malopre poslao sms onoj curi koja mi je prošli put radila te tretmane i solidno mi popravila stanje tog nerva, osećaj u loži dupetu i celom dužinom noge - sad još da se iskombinujemo kako da to uradimo jer je ona prezauzeta nekim drugim poslom preko leta, a bogami i ja sam - pa ako bi ovo drugo poluvreme od 2-3 seanse popravilo stanje jednako kao i prvi tretmani, koji su mi doveli dupe iz stanja 30/100 do 80/100, sada bih sa 70/100 vrlo realno mogao da dođem do 100/100 a čak i 90/100 bi mi bilo dovoljno da krenem na prvu dužinu od 36km koja bi mi već dovoljno rekla o tome koliko sam uopšte spreman da trčim 3 sata i kusur - tako da, videćemo šta će biti - nekako sam rešen da do jeseni sredim taj problem jer mi se ne provodi još jedna cela zima na pešačenjima, ipak bih voleo da ove zime malo češće trčim... - o olimpijadi ne mogu puno da pišem na javnom blogu, ima tu zaista svašta i svačega, čitam danas novine i zbog par stvari osećam gotovo sramotu ko me je sve predstavljao u Londonu, no rekoh, ne mogu o tome na javnom blogu - teški propusti zaslužuju teške procene i posledično teške reči, a ja ne bih da pljujem tek tako, jer ne znam ko sve ovo može da pročita - ne želim da se iko oseti uvređen, no opet, i ja sam se osetio uvređen, kada sam shvatio da moje pare od poreza i pdv-a odlaze na nekompetentne trenere i sportiste, na nepismene debile koji bi putovali i slikali se, a da pritom nemaju pojma o treningu i svemu što ide uz njega, koji neukom čitatelju dnevne štampe prodaju neke izgovore koje ni mala deca ne bi progutala - i umesto da je njih sramota svoje bede, sada je mene sramota što su mene i moju zemlju oni tamo predstavljali - večiti problem sa nepismenjacima, on te pljune kroz prozor kamiona i nema pojma da te je pljunuo, njemu je dan lep i on uživa, pa samo tako pljucka gde stigne - ej srbijo među šljivama, a čak ni šljive nisu naročito rodile ove godine - no gejaci se množe, i te kako, i još se provuku da odu na neko svetsko takmičenje gde će predstavljati svoju zemlju - šta da kažem, kakva zemlja, takvi i predstavnici - ali mene je i dalje sramota...