poljak

Poljak su nekada zvali poljski wc

Poljak su nekada zvali Fiat 650, tzv "Peglicu"

imali smo i mi jednu, svetlo žutu, VA-659-78

ovaj poljak danas je bio pravi Poljak :-)

rano jutros smo krenuli na vožnju

jedna od omiljenih varijanti, do Kaone

nakupi se tu uspona, sa 180m na 510m, 

pa spust na 420m, pa malo valovitanja, 

pa uspon na 745m

pa u povratku sve to suprotnim smerom

uz svo gore-doliranje po nervoznom profilu,

ispadne 380m + 25m + 300m + 125m + 50m = ???

ispadne skoro 900m uspona i spusta, zbog silnih up&down,

inače ako bi između većih uspona sve bilo ravno, uh

još nije brdovitost ometajući faktor da se razvije brzina,

nego na mestima loš do gotovo nepostojeći asfalt,

+ naravno krivine nizbrdo, koje dosta uspore spust

i tako, sad treba da pomenem tog Poljaka

dakle penjemo se mi ka planinama kad neko ide nizbrdo

vidiš da je ne natovaren nego pretovaren, "nasamaren" :-P

bisage napred, bisage pozadi, mahnu on, mahnusmo mi

neko reče ćao, valjda Lola, nemam pojma

i računam ja, ako smo na 5km od vrha brda,

to znači da smo na 23km od kuće.

dakle on ima 22km do centra grada, a mi imamo 22km +

5km do vrha + 5km od vrha, mi imamo dakle 32km

pa valjda ćemo preći 32km dok on pređe 22km???

jedino nisam dobro obračunao stajanje, jer smo 1.5km pre vrha

stali da nahranimo neka 3 mala crna šteneta, 

pa sam im obrezivao flaše da bi im ostavili vodu,

i kad sam kući sabrao vreme vožnje (2h31') 

i raspon vožnje (06h30m - 09h17'), 

shvatio sam da smo se tu zadržali čitavih 16 minuta!!!

eto zašto nam je pobegao, PLUS ako je siromah pratio

putokaz za Šabac, onda je na obilaznici otišao 4km prema Beogradu,

pa se odatle vraćao 3km ka centru,

umesto da je odmah sa brda preprečio u centar grada...

jer put za Šabac ionako ide iz centra grada!

to je samo neko pametan napisao da se za Šabac ide okolo...

i došli mi kući, ručali, otišli na posao, posla nešto i nije bilo,

rekoše mi da imam voljno još par sati i ja se vratim kući,

promenim sedište na bajku jer sam sumnjao da me 

baš ovaj sic pritiska negde oko kuka tamo gde me često boli,

stavim neki titanijumski Concor kakav je Armstrong vozio,

i odem da malo proverim kako mi to izgleda...

na 20km prema Šapcu pomislim da stižem nekog pešaka,

dok je on stigao do vrha uspončića svojih 300m,

ja sam prešao kilometar i shvatio da je to isti tip od jutros!

nalepnica PL razrešava svaku sumnju, ja kažem "zdravo" :-)

a on viče "POLAND!" i pokazuje mi prstom na nalepnicu na bisagama

i tako u fazonu "du ju spik ingliš" ja shvatim da mu ingliš nije tako loš

i umesto da okrenem kući ja produžim s njim još 10-ak km,

pokažem mu gde može da sipa vodu, da ne kupuje flaširanu,

objasnim mu gde mu je idealno da razapne šator 

na potezu od Koceljeve do Novog Sada (rekoh mu na Fruškoj)

još mu objasnim da na svakih 1km pored puta stoji tabla 

koja kaže koliko km mu je ostalo do Novog Sada

(sreli smo se oko 110, a oprostili oko 101)

i on je u hodu promenio plan da danas vozi 90-ak km 

i nastavio do Fruške Gore, jer sam mu rekao da dalje nema planina

naime on jadničak sa bajkom koji sa teretom ima 40kg,

TOLIKO usporava na uzbrdicama da mi još uvek nije jasno

kako ga jutros nismo stigli

a precizno sam matematički rekao

ako nizbrdo ide 20-40, a mi 30-55, na 4km spusta mu skidamo 2min

na ravnom mu na 5km skidamo (on 25, mi 35-40) još 4min,

na usponu od 5km mu skidamo (on 12 mi 20km/h) 15 min,

to je već 20 min, a dodali smo uzbrdo 5km + 5km nizbrdo,

dakle ako idemo prosek 25 uz/nizbrdo, tih naših 10km je 25min,

to je dakle sve gotovo poništeno do tačke 12km od grada, 

nakon koje sledi vrlo neravnomeran spust sa puno uspončića,

i totalno mi je logično da mu na preostalih 12km smaknemo

tih pet minuta, plus koliko malo (???) smo se zadržali

e ali stajali smo i na česmi da dopunimo vodu (valjda je i on)

no ta sitnica da smo gore ostali 16 minuta, e to je presudilo

tako sam vozajući se pored njega pohvatao sve konce

(nije on uzbrdo spor, nego PREspor, 

ali smo izgubili JOŠ više minuta u tranziciji)

i na kraju sam bio vrlo srećan što sam ga stigao/sreo/upoznao

najs tu mit ju, rekosmo u isti glas jedan drugom :-)

kasnije sam na 3km uspona iz Koceljeve stajao 2x da podesim sic,

prvo ga digao za 5mm, pa mi se učinilo previše,

pa ga spustio za 3mm da mi ispadne podizanje 2mm,

i na kraju sam zaključio da sam ga pak previše spustio,

no nema veze, taj imbus šraf je ionako na granici da se izliže,

a ako bi mi se okrenuo ključ u šrafu mogao bih samo da se slikam

ćuti i vozi, pa ćeš narednih dana podesiti i taj milimetar, ako...

sutra ujutru opet na tretman krckanja kičme kod Kostolomke,

ako mi ovaj put sve sredi kako treba, možda ipak 

postoji nada da mogu da se spremim za neki jesenji Maraton?

ako zakasnim, nikom ništa, mada bi mi bilo malkice žao...

osećam da lagano dišem na ritmu za maraton 3h,

jedino mi fali kilometara da bih taj ritam držao 3h,

bez problema u listovima i kukovima.

i to mi fali PODOSTA kilometara!

ali 2 meseca su puno, dizao sam se iz mrtvih i za puno kraće

bumo vidli...