i tako mi krenemo na nedeljnu dužinu, a pre toga ja stručno i kompetentno podesim video (tj hdd-recorder) da snimi ženski olimpi(j)ski maraton... i zaboravim (retard) da ugasim taj rikorder, i naravno, nije ništa snimio. uključim ga nakon povratka, ma ništa, poslednja stvar na spisku je neki koncert koji je bio prvog maja na 3sat satelitskoj stanici... prosto u neverici na brzaka opet programiram taj "video" rikorder da snimi nešto za 2 minuta, sačekam onako u bici opremi ležeći na podu da prođe minut i malko, i naravno ništa, samo trepće neka crvena lampica a njemu ne pada na pamet da išta snima. kao da me svo vreme pita "pa ako si kod kuće, stisni REC, šta si me koji k.... programir'o???" a ja se lupam šakom po čelu i brzo palim komp da bih video rezultate. rezultate maratona sigurno neću ovako javno komentarisati, mislim, sve znate, šta da vam ja pričam. i za koga je Lola odmah rekla "ona će odustati", i za koga je rekla "ona će da se zaleti pa da se raspadne", i za koga je rekla "ona će da istrči, ma ne da će da ga istrči, razbiće ga", i čoveče SVE je pogodila. jbt treba da je vodim u kladionicu, da se obogatim na račun njenih paraprognoza. sve ja analizirao prolazna vremena, video ko je s kim išao dokle, ko je završio pristojnom ritmom, ko je "prohodao" pred kraj (a baš mi je žao, nje mi je naročito žao iako nije baš ono po definiciji "naša", ali moja je u svakom slučaju), ko je istrčao lični pod stare dane i uz to još napravio "negative split", mislim, kapa do poda, mačko, startovali smo tolike maratone zajedno i ni na jednom nisam mogao da te pratim, oduvek si bila zverka i ostaćeš zverka u mojim očima forevr!!! kapa do poda i naklon do suterena (Nataša Čerkez, za neupućene, zadnja 2.2km pola minuta brže od Subotićke i 2 minuta brže od Stublićke). sad mi još ostaje da pronađem kada će i gde i ko reprizirati makar deo maratona, a naravno svi moji čitači, prijatelji, poznanici, obožavatelji, odmah će ovo zaboraviti i NIKO mi kao i obično ni slučajno neće poslati mejl na s42195@gmail.com i napisati "ćao sale imaš snimak maratona na jurosportu sutra u 11 ujutru", na primer. ma jok. ljudi čitaju blog kao što gledaju kroz šoferšajbnu, što vide - vide, i sve odmah zaborave. tako se danas živi, prijatelji su samo trenutak u spejsu, samo udah dnevnog smoga koji odmah izdahnemo i nastavimo dalje da udišemo neke druge stvari. jbt kako sam pametan, gotovo genijalan. uticaj planinskog vazduha na moj osmoćelijski mozak, nakon vožnje do Kosjerića (selo "preko brda"), i povratka nekim alternativnim sporednim puteljkom. ili eventualno uticaj sunčanice na moj petoćelijski mozak, obzirom da sam puno puta bezuspešno hladio potiljak mlakom vodom iz bidona, i svaki put mi je delovalo kao da sam na glavu stavio oblogu od vrelog čaja. a sad kad pomenuh čaj, jesam vam pričao kako sam pre puno godina u disko odneo kesu čaja i napalio lokalne rokere da kad se iz cigarete istrese duvan i stavi čaj, da je to gotovo kao droga? ajmeeee kako je te noći smrdelo u disku, a sutra su me svi tražili da me biju :-)
Nema komentara:
Objavi komentar