to što sam juče prekilavio pola dana kao mrtav, i jutros takođe, to mi ne smeta toliko. ne smeta mi ni što sam se par puta preznojio u toku noći ni što sam sinoć za vreme tuširanja drhtao kao prut. ni bol u stomaku nije tako strašan jer kratko traje, par minuta u par sati. ali šta sam sanjao, e to je prava katastrofa.
radi se o nekom uređenju ili zidanju neke kuće, to je čas neka straćara a čas neka zgrada, tu čas spavam na podu a čas pored nekog zida koji se odronjava, nos mi je nabijen u neke pukotine između kamenja, onda se probudim na par sekundi da bih se okrenuo od te rupe, shvatim da sam sanjao, i nastavim da sanjam nešto slično. opet je neki plac, pored neke šupe merim da li ima 3 metra zemlje do kraja nekog korova, tu bi trebalo da se nešto zida, da se iskrči, a to kao da je po nekom nevremenu, ili u nekom usporenom filmu, i sve što pokušavam da uradim je toliko nemoguće da to iscrpljuje, kao da sam drogiran (valjda, nisam nikad bio drogiran ali upravo tako zamišljam) i sve vidim sa nekim pomakom, ono što ugledam ja registrujem par sekundi kasnije, i onda je kasno da napravim pokret rukom jer sam već na drugom mestu i u ruci držim neki skroz drugi alat, onda se opet probudim i tako u krug... mali milion mini-snova na istu temu od kojih je svaki sve teži od prethodnog. opet se probudim, a legao sam u 20h čim je pao mrak, i pomislim samo jedno - daj bože da je jutro, dosta mi je ove agonije! kad ono na satu 23h, bukvalno da se ubiješ od nemoći i očaja. ujutru više nisam bio siguran da li sam se toliko preznojio od bolesti ili od tih snova :-)
radi se o nekom uređenju ili zidanju neke kuće, to je čas neka straćara a čas neka zgrada, tu čas spavam na podu a čas pored nekog zida koji se odronjava, nos mi je nabijen u neke pukotine između kamenja, onda se probudim na par sekundi da bih se okrenuo od te rupe, shvatim da sam sanjao, i nastavim da sanjam nešto slično. opet je neki plac, pored neke šupe merim da li ima 3 metra zemlje do kraja nekog korova, tu bi trebalo da se nešto zida, da se iskrči, a to kao da je po nekom nevremenu, ili u nekom usporenom filmu, i sve što pokušavam da uradim je toliko nemoguće da to iscrpljuje, kao da sam drogiran (valjda, nisam nikad bio drogiran ali upravo tako zamišljam) i sve vidim sa nekim pomakom, ono što ugledam ja registrujem par sekundi kasnije, i onda je kasno da napravim pokret rukom jer sam već na drugom mestu i u ruci držim neki skroz drugi alat, onda se opet probudim i tako u krug... mali milion mini-snova na istu temu od kojih je svaki sve teži od prethodnog. opet se probudim, a legao sam u 20h čim je pao mrak, i pomislim samo jedno - daj bože da je jutro, dosta mi je ove agonije! kad ono na satu 23h, bukvalno da se ubiješ od nemoći i očaja. ujutru više nisam bio siguran da li sam se toliko preznojio od bolesti ili od tih snova :-)
a u zadnjih 4 dana sam dobio 3 mejla u kojima me FB obaveštava kako sam zatražio novu lozinku.
naime kada ne pogodiš ispravnu lozinku iz nekoliko pokušaja, oni te prekinu u tom mučenju i na stranici se pojavi nešto tipa "kad već nemaš pojma koja ti je lozinka, poslali smo ti novu na mejl" :-)
znam jer mi se jednom desilo, kada sam sa lozinkom od jednog naloga pokušavao da se prijavim na drugi, pa menjao mala-velika slova, pa proverio da mi nije tastatura podešena na ćirilicu pa opet probao ono prvo, i eto ga, poslao mi automat novu lozinku.
naime kada ne pogodiš ispravnu lozinku iz nekoliko pokušaja, oni te prekinu u tom mučenju i na stranici se pojavi nešto tipa "kad već nemaš pojma koja ti je lozinka, poslali smo ti novu na mejl" :-)
znam jer mi se jednom desilo, kada sam sa lozinkom od jednog naloga pokušavao da se prijavim na drugi, pa menjao mala-velika slova, pa proverio da mi nije tastatura podešena na ćirilicu pa opet probao ono prvo, i eto ga, poslao mi automat novu lozinku.
gle sad paradoksa: plašimo se na internetu nepoznatih, polupoznatih... a koliko takvih zna moj mejl? jednom kad deaktiviraš jedan nalog i pređeš na drugi i treći, ko bi se sad setio koji je bio mejl na onom prvom, ako pre toga nismo uopšte razgovarali preko mejla?
tako ispadne kako to upravo neko od "prijatelja" pokušava da se uloguje na FB sa mojim mejlom, i usput onako ubada lozinke nadajući se da će ih pogoditi.
a moje lozinke nikada nisu salebajk, ni runningvaljevo, ni loladog, ni već neka slična glupost, nego su uvek neke kombinacije brojeva, malih i velikih slova, svega i svačega.
a moje lozinke nikada nisu salebajk, ni runningvaljevo, ni loladog, ni već neka slična glupost, nego su uvek neke kombinacije brojeva, malih i velikih slova, svega i svačega.
na primer, ako bih bio toliko debil da ubacim u lozinku valjevo, onda bi to išlo otpozadi, ovejlav, pa bi išlo valiko-malo oVeJlAv, pa ako bih bio još toliko naivan da tu ubacim svoj telefon, recimo sa posla 225366, to bi onda bilo o2V2e5J3l6A6v. a to pogoditi iz 5 pokušaja je ipak malo premalecka verovatnoća...
osim toga svaki put sam u mejlu (koji dobijem od FB-a) imao opciju da im prijavim ako nisam zatražio novu lozinku, što sam naravno i uradio, da bi taj isti automat zapamtio IP adresu sa koje je izvršen taj neuspešan pokušaj naivnog hakovanja. ako je dotični nakupio već dve "recke" u tom logu, ne bih voleo da sam na njegovom mestu. naročito ako je u drugom browseru na istom kompu imao otvoren svoj nalog, ili ako se malo ranije odjavio sa svojeg i pokušao da se uloguje na moj nalog, jer u tom slučaju je njegov nalog već u nekom logu "povezan" sa pokušajem povezivanja na tuđi.
dakle "prijatelji" moji, molim vas, normalno se ponašajte i ne činite gluposti koje vam zaista uopšte nisu potrebne...
Nema komentara:
Objavi komentar