lep dan za umiranje

gledam ovaj termometar na garaži,
u debeloj 'ladovini naše našte...
bože koliko li je na parkingu? :-)
sad treba otići na trčkaranje,

odabrati onaj najcrnji asfalt,

i pomeriti sopstvene kriterijume

po pitanju šta se moguće-nemoguće

jednom kad pretrčiš 1h na 40°,

pomisliš da je 1/2maraton isto moguć,

a nakon toga maraton, ironman, trostruki...

ko postavlja granice??????????

da li su za ograničenja zaduženi spoljni faktori,

ili naš um, volja, energija, višak energije, ludost, razum?

šta je bilo teško pešačiti kroz sneg do kuka (doslovno),

kroz vejavice gde ne vidiš ni 5m ispred sebe,

ali si ubeđen da znaš gde si i gde ćeš doći?

i naiđeš na drveće savijeno pod snegom, do zemlje,

praviš tunele ispod, padaju ti desetine kg snega na leđa,

kopaš neki svoj pacovski kanal brzinom od 2m u minutu.

dok u gradu ljudi kažu kako nisu mogli da izađu iz stana,

jer je znate padao sneg i bilo je zaleđeno po trotoarima :-)

a danas su upalili klime, sede u stanovima i dahću,

i onda se pojavi neka debličina i protrči im ispod prozora,

ono kačket šorcić i majica na bretele, čak ne deluje zaduvan?

šta taj pije, čime se taj drogira, zašto nije već umro???

jer u njihovim teorijama je NEMOGUĆE izaći iz stana.

i kako je sad moguće, ajd izaći, nego ni manje ni više,

baš TRČATI po tom usijanom asfaltu?

pa to mora da je neki samoubica.

nego nema siromah pare za pilule, ni za žilet ili konopac,

pa je rešio da se ubije trčeći.
izašao na 40°, zaleteo se u neki sopstveni mrak,
i sad samo čeka da se sruči na zemlju, zauvek.

nekad pomislim da se sve ovo isplati, ako ništa drugo,

a onda zato što Ponekog nateram da razmisli o nečemu.

jer Kome god totalno poremetiš logiku,

logično je da se bar za trenutak zapita šta je to video,

šta je to što tog koga je video čini tako drukčijim od Njega,
zašto je moguće da neko radi nešto nemoguće?

paaa, valjda je sledeće pitanje u pravcu toga,

šta je zaista moguće a šta je nemoguće?

jer, jbg, nemoguće je da neko uradi nešto nemoguće :-)

to odmah znači da je (bilo) moguće, eto, baš to.

a gle ovako, juče je onaj naslov bio 14+37=51 zato jer sam

tokom trčanja razmišljao o tom poen-iziranju toplih trčanja.

nešto tipa, kada pređe 25, onda 25km na 25°C vredi 50 poena,

i tako dalje svaki km manje na stepen više vredi isto,

tipa 20km na 30°C, 15km na 35°C, 10km na 40°C,

no kasnije sam odustao od te teorije, dok bolje ne smislim odnose.

jer ipak mislim da je puno lakše svakog dana

otrčati 10m na 40 stepeni,

nego 365 dana za redom trčati po 25km na 25 stepeni.

nije spoljašnja temperatura tako strašna koliko se misli,

a na kraju se ipak adaptiraš, dok se na treninge NE prilagodiš,

naime nakon puno dana po 25km u komadu bi dobio neku povredu,

a nakon 365 dana trčanja 45' na 40 stepeni, ne bi ti bilo ništa.

čak štaviše najlakše je 5km na 45°C, a najbolje da ni

ne pominjem 0km na 50°C, e tek je to lakše od najlakšeg :-)

sutra ima neka bici trka,

no ne piše mi se puno unapred...

zadnji put kad sam 2 dana pre trke najavio učešće,

na 1 dan pre trke sam se već predomislio :-)

tako da, ako i jesam šizofreničan,

to baš ne mora da zna cela planeta ?-)

a kad sam kod bicikle, zaboravio sam juče da napišem

vraćamo se sa jutrošnje vožnje, žurimo na posao,

uključujemo se u jednu veliku ulicu (neka prečica trotoarom)

gledam levo, desno, provlačim se, zdesna neka gužva,

neko hoću-neću između kamiončića i starog auta,

ja viknem Loli "može" i zaletim se preko ulice, pogledam ispred,

i u zadnji čas vidim na pedalj ispred sebe autobus!!!

taj je prošao pre pola minuta, deo je nekog starog filma,

no ono što nisam registrovao je bilo da je stao na stajalištu,

i tako ja panično kočim, verovatno vičem "aaaaaaaaaaaaaa"

i baaaaammmmm udaram desnim ramenom u lim,

kreće bus, nastavljam ja odgurujući se šakom od karoseriju,

ubrzavam ga pretičem ga i vraćam se skroz desno,

kroz bočni prozor vidim šofera koji NIŠTA nije primetio!

ladno priča sa nekim pored sebe, ležerno kreće,

nije registrovao nikakvo TRAS po levoj strani svog vozila.

a meni na ramenu podliv/oderotina sasvim finih razmera :-)

eto tako, mogao sam dospeti u vesti, biciklista udario autobus.

samo što to niko nije primetio.

to se u našem narodu kaže "pala muva na medveda".

jebiga, i sad bi muva da se zbog toga pojavi na naslovnici Blica?

ne, ne, ovaj dan je definitivno bio previše lud,

ja ću morati na neko kratko trčanje, tipa do parka (2.7km)

plus jedan krug (1.3km) to je 4km, i još jedan krug i nazad (4km),

to mi je malo, 8km, između toga još 3 kruga (3.9km)

i to je nekih 12km, e to je već "podnošljivo malo"...

jedino što tako idem 5 krugova istom stazom,

ako ikog ima u parku pomisliće da sam skrenuo pameću.

jeste da je hladovina, ali onim usponom ustrčati 5x,

to već nikom normalnom ne bi palo na pamet,

naročito između 15 minuta po suncu i prašini/zemlji pored reke,

bez tračka hladovine, i na kraju sa istih 15 minuta povretka kući.

definitivno zvuči kao kretenska ideja, i sve više me privlači :-)