14+37=51

kol'ko da upišem?
jedna od rečenica koje svaki drugi dan uputim loli

naravno radi se o temperaturi, upisivanje se misli na svesku

pored broja datuma (22, 23, 24) stoji mali znak o vremenu,

danas je sunce (krug i par zrakova okolo)

i pored toga maximalna temperatura

danas razmišljam šta da upišem, pa upisaću 37

naime najviše je pokazalo 37.7, 

ali ako skupljaš pare za kuću koja košta 38000 Evra,

ne možeš da kažeš "skupio sam 38 hiljada" ako u džepu imaš 37,700E

tako i za vreme, temperaturu, upisujem poslednji "pun" broj,

dakle danas je bilo 37, a to znači "37 koma nešto"

bez obzira koliko bilo to nešto

moraš negde da prelomiš

a usput, majko mila, zna li iko koliko je bilo stepeni?

kada sam se iz petnice vraćao niz obilaznicu,

u jednom času me je udarila u čelo ona jara, vrelina,

neki vetar koji je donosio nenormalno topao vazduh,

osećao sam se kao da stojim ispred neke grejalice, peći...

"samo da je znao - voleš jednom u životu, 

sad, bogatu il' sirotu,

to ne bira pamet nego srce" 

eto šta trenutno ide na radiju, baš zanimljivo... :-)

dva sata posle trčanja još uvek se znojim,

postao sam prava fabrika vode

dakle krenuo sam na 36.7°, a vratio se na 37.4°,

očitano u našoj bašti koja je jedna mini oaza zelenila,

hladovine i izgleda kao neka micro-prašuma među drugim kućama

e sad, koliko je bilo stepeni na asfaltu, bolje da ne razmišljam

uđem u kuću, poskidam sa sebe dres i šorc natopljene znojem,

uzmem toplomer i stavim ga u levo pazuho

posle par minuta rekao je 36.3°, ništa posebno

obzirom da sam se par puta naježio za vreme trčanja,

da sam u drugom delu od tih 64 minuta (14km, 110m uspona)

osećao povremene vrtoglavice i neke omaglice,

malo klecavosti i malo neke opšte slabosti

("jbt ako padnem sad na sred puta,
po ovakvoj vrelini niko neće naići sledećih pola sata??!!")

zanimljivo je da sam poslednji kilometar solidno ubrzao,

svestan da "dolazim kući", pa sam iz tog detalja izvukao zaključak

da je sva panika, nemoć, malaksalost od ranije, bila

posledica neke opreznosti organizma, 

upozorenja od mogućeg pregrevanja,

i verovatno posledičnog lučenja hormona stresa

koji su preuzeli komandu od hormona sreće, po sistemu
"daj da usporimo ovu budalu, da nas ne ubije sve skupa sa sobom"

upravo guglam šta je to "fićok rakije" iz balaševićeve pesme,

pa shvatam da je fićok vojvođanski naziv za čokanj,

čokanjčić, iliti kolokvijalno "unuče" :-)

 

a ja sam se potrošio puno više, ovaj biciklistički organizam

je nakon doručka, kratke (42km) rikaveri vožnje mtn bajkovima,

i još jedne užine od velike činije mueslija, imao 67.9kg,

sa sve opremom, dakle patike 600g, oprema i čarape 300g,

imao sam okruglih 67kg što je malo mnogo, no kažem,

zbog sve sile te tečnosti koju sam uneo tokom prepodneva

dakle bio sam over-over-over-hidriran pre tog trčanja...

i, ako, dobro da je tako

a nakon povratka sam imao 63.8kg, a to je bilo nakon 3dl vode

dakle 63.5kg, uspeo sam da isparim 3.5kg za samo sat vremena!!!
izgubio sam preko 5% svoje težine, a da ne bih sad citirao

razne cajke koje uporno prepisuju neke senzacionalističke textove,

inače ako obračunam kako navodno

"na svakih, ahh, procenat težine, ahhhh, gubite 2-3% performansa, ahhH"

onda ću doći do zaključka da sam mogao današnji trening 

da pretrčim brzinom kenijskog prvaka u skvošu :-)

uglavnom, votevr, kako bilo, pre nekoliko dana sam ovaj krug

prešao za 62', a danas je on mene "prešao" pa sam došao kući nakon 64'.

a što je najzanimljivije, prvih 3.5km (dakle 1/4 staze)

sam prešao za istih 15'30'', uz sasvim prijatan i lagodan osećaj

kasnije je došlo do malog pa malo većeg usporavanja,

i trčanje sa laganim vetarcem u leđa, uz oštre uspone,

po užarenom asfaltu, nije bilo baš naročito prijatno :-)

rekoh sebi - gledaj na stvari pozitivno, jer nakon ovoga, 

ništa ti neće biti pretoplo!

pozitivno se i završilo (između redova za one 

koji sve ne shvate iz prve, "positive split" znači da 

svaku istu deonicu trčiš sporije od prethodne)

tako da sam se na kraju treninga osećao poprilično pozitivno :-P

a baš mi je bila fora, ono, da vidim kako to izgleda,

da trčim kroz vazduh koji je (u hladu) topao kao i moje telo,

a na asfaltu, rekoh, nisam siguran, ali je delovalo, bogme, uff..

sa'ću da otvorim excel i da uporedim ta dva trčanja,

oba pored gradskih bazena na 6km od centra, a kad pomenuh bazene,

obzirom da je bila tamo gužva, na prilazima takođe,

moram da priznam da mi je prijalo kada vidim kako me gledaju

i klinci, i momci, parovi, čike, tete, nema čega nije bilo, i 

ono lepo vidiš da te skoro svako gleda sa divljenjem.

mislim, to se primeti, nije da ja sad kenjam i izmišljam.

neko je gledao u moje lice, neko u butine, neko u patike,

neko je onako šarao pogledom gore pa dole,

a ja sam ono nabacio facu sa disanjem na nos, cool, 

tipa "nije mi ništa, mogu ja ovako do mraka ako ne i do jutra"

pa kad prolazim pored grupe ljudi ja nežno pustim korak,

negde sa 1m25 na 1m40, ubrzam sa 90 na 95 dvokoraka/min,

i eto odjednom razlike od običnog rekreativca do elitnog maratonca.

naravno posle toga pola minuta dahćem,

i panično tražim neko drvo pored puta da protrčim baš tom stranom,

jer odjednom ti ta činjenica da ćeš 3 sekunde trčati kroz hlad,

izgleda kao ta tanka linija izneđu života i smrti,

kao nešto što ti je potrebno da bi završio trčanje.

pa tako, 3 po 3 nakupio sam dobrih 60 sekundi hladovine,

mislim na 64 minuta tog pečenja pod kačketom.

ma nije ovo ništa loše. dok se nešto događa, i ja sam hepi.