gde je već jednom taj novi blog???

tri dana, šta može da se desi u samo tri dana?

pa danas može da se desi jedna jutarnja vožnja,

trkačke bicikle i 2.5 sata srednjeg tempa

posle toga je moglo da se desi dva sata mtn bajkom,

na tričavih 36 stepeni

mislim, na svakih par minuta vozim žmurećki par sekundi, 

jer mi se oči toliko osuše na vetru da osećam bol,

zbog kojeg više ne mogu da ih držim otvorene!!!

de-fi-ni-tivno loša kombinacija temperature i vlažnosti...

eh dan ranije, opet je bilo dva sada tempa ujutru,

rano ujutru!

nakon toga je bilo par sati na poslu,

i sat trčanja iza podneva, u špicu zenita i zenitu špica.

ništa spektakularno, 

14km sa 130m uspona i po crrrrrnom asfaltu, za 1h02'.

kao nešto sam maštao, što'no'b'rekli planirao,

da to smotam za sat vremena, no kao i na nekim maratonima,

odmah sam shvatio da trčim neki drugi tempo.

i pametan kao što jesam, odmah sam shvatio da je to MOJ tempo.

(za određeni dan, stepen odmora, motivacije, kaloričnosti)

već nakon 1.5km sam umesto 6'25'' video 6'44'',

nakon 3.5km je umesto 14'53'' bilo 15'30'',

pa šta ću - ako se nogama ide 13.5km/h, umesto 14km/h,

pa valjda NOGE ZNAJU NAJBOLJE!!!!

ko će me vratiti kući, noge ili ambicija???

i tako sam slušao noge, noge su slušale mene, 

i zajendo smo došli kući nakon dugačkog spusta i 

ista ona 3.5km blago-valovitasta-do-ravnjikava...

čak štaviše, zadnja 2.3km sam prešao za... 
nekoliko sekundi manje, dakle ispao je "negative split"

(sad ovde sledi skidanje podataka sa Polara u Excel,

neke silne računice i upoređenja sa prethodnim sličnim trčanjima,

sve u svemu otvorio mi se čitav novi život i prostor,

pa ćete shvatiti da više nemam vremena za blogovanje)
da mi je neko rekao da je i to moguće po onoj vrućini...
i dan ranije je bila dugačka vožnja, u planinama