nakon što sam na startu ostao iza nekog tipa koji je na bicikli 10x skupljoj od moje jedno 15 sekundi na liniji starta pokušavao da utakne sprintericu u pedalu (iako se kao glavni favorit naguzio u prvi red???), u prvom kilometru sam tek ugledao glavnu grupu, u drugom kilometru im prišao na 100-ak metara, u 3-ćem km im prišao na 50m i prešao par zaostalih, na 4-om km im prišao na 10 metara i prošao još par koji su otpali, na 5-om km prošao još pola te grupe i prišao glavnici koja se rastegla (ovo je već predugačak uvod), na 300m od cilja dostižem 4-og i 5-og. (da je uspon bio na kopaonik 24km, a ne na divčibare 6km, verovatno bih pobedio sa 10 minuta prednosti ispred drugoplasiranog, ako je verovati da bi se ovaj trend njihovog crkavanja a mog zagrevanja nastavio). tek taj 5-ti počinje da sprinta, dolazi pored mene, i nekako me besno pogleda. vozi nekog scott-a sa nekakvim carbonskim točkovima visokog profila, neki perverzni delovi, sedište tanko kao žilet, bicikla mu ima max 6.7kg. ja sedim na battaglinu, čeličnom iz 1997-me, grupa campagnolo chorus sa 9 brzina, još nosim i pumpu i torbicu ispod sica, onu malo veću :-) "šta je, iznervirao te Tip na čeličnoj bicikli?" kažem mu sa osmehom, no on nastavlja dalje sa kamenom facom praveći se da nije ništa čuo. mislim, ima čudnog sveta, stvarno. baš je bilo veselo danas na tom državnom prvenstvu za masters kategoriju. prestigao sam jedno 10 bicikli od 3000 evra, ispred mene su stigle 4 ili 5 istih, jer ako ćemo pošteno, za razliku od maratona, biciklizam nije trka mene protiv nekog drugog, nego mene i moje bicikle protiv drugog i njegove bicikle. ako isti ovaj uspon popnem za 15' trkačkom biciklom i 17' mtb-om koji je nekoliko kg teži, logično je da bih biciklom lakšom za dodatna 3kg izašao gore bar minut brže, a ni prvi nije ušao minut pre mene, ovi 4-ti i 5-ti tek par sekundi jer mi se stvarno nije sprintalo, bio sam premoren.
no ja uvek gledam stvari drukčije. jedini od svih sam došao biciklom (dobro, i Lola) 30km od grada do mesta starta (i kratko zagrevanje, i vozikanje nakon prijavljivanja, i ispalo je na 40km a total 90km ze celo prepodne jer smo morali biciklama i nazad), verovatno sam jedini od svih koji je vozio i juče i prekjuče (a tek ranije da ne pominjem), jedini koji je išao i na posao i kući pomagao majstorima u vađenju žbunja, a samo juče sam proveo 3 sata sa grabuljama u rukama dok nisam dobio upalu trbušnjaka od grebanja po suvoj zemlji. da ne pominjem da sam i juče i prekjuče trčao, juče sat vremena na 40 stepeni mada su rekli u dnevniku da je valjevo bilo najtopliji grad sa 41 stepenom. tako da, ja živim svoj život koji se sastoji od milion stvari, i svaku od njih uradim onako usput. danas sam se vozio 90km po planinama i usput odvezao prvenstvo države, normalno je da neko kome je to jedini cilj u godini, ko dođe na start u klimatizovanom autu, potroši 3000E na biciklu, ko juče ne ode na trčanje na 40° eto samo da bi video kako to izgleda, pa logično je da taj uđe 20m ispred mene na trci od 6km uzbrdo. eto da nisam nosio pumpu i torbicu možda bih i uprkos svemu upao u top3 apsolutno? :-) ma kao da je to najvažnije... moj moto je i danas ostao da treba svaki dan živeti kao da je pretposlednji, i već razmišljam koja je najzanimljivija varijanta za sutra, za tu čuvenu i tradicionalnu Nedeljnu Dužinu. sad moram da operem auto pa posle toga u neko selo da poteram jagnje koje su nam spremili prijatelji, i sutra ćemo imati jednu 1/4 jagnjeta za ručak, direktno iz rerne (tašta karapandža) kada se vratimo sa Dužine. život teče dalje, a ja neću kupiti biciklu od 3000E jer bih onda došao u iskušenje da ne odem na trčanje na 40°C veče pred brdsko prvenstvo, eto da bih se "prištedeo i sutra dao svoj maksimum". slađe je na čeličnoj bicikli od 10kg prestići 10 ljudi u drugoj polovini trke, na biciklama pomenute cene i sjaja, i naravno u proseku svakog od njih sa 10 godina manje nego što ja imam.
Nema komentara:
Objavi komentar