30 srpnja 2015

100

ovo je blog od juče, srede, 
a današnji tek sledi

uzmem bez ikakvog razloga jutros da ucrtam jučerašnju vožnju i polako bockam duž puteva stazu prateći da mi negde ne opali prečicu makadamom (jer MapMyRun ume da bude jako kreativan) i preko Osečine Crniljeva dođem do Koceljeve i pokaže mi 70 km tačno na mestu gde mi je i ciklomaster pokazao 70 km. i nastavim do kuće i ispadne total 99,130m a ciklomaster se zaustavio na 99,830m, e sad zašto je to tako ispalo pojma nemam. ispašće da sam pred kraj vožnje zbog umora uz Blizonjski vis išao u cik-cak preko sve tri trake :-)

kako bilo, još jedna 100-tka čeka na red da je noge upiju i postanu još jače. vetar je nekako duž celog kruga duvao spreda-sleva što se uglavnom događa u danima poput ovog jučerašnjeg, kojem je prethodilo planinsko trčanje od 25km. no više od vetra me je uništio onaj "asfalt" između Osečine i Koceljeve koji je toliko propao da može komotno da se računa kao off-road. kao da je umesto od bitumena i sitne rizle taj put pravljen od cementa i šodera, pa kad se cement ispere ostane neka hrapavo grbava podloga po kojoj odskačeš kao na rodeu. zadnja 3 uspona sam odvezao bez problema a jedino su me na ravnim delovima onako podosta bolela leđa. no sad se to događa nakon 3.5 sata, za razliku od ranijih sat i po, dakle pišemo Napredak.

obično po takvim putevima volim da vozim MTB koji je zbog debljih guma dosta udobniji od trkačke, ali otkako sam na MTB stavio kramponke postao mi je prespor. moram pod hitno da stavim neke slick-uše na drugi par točkova da bih opet mogao da vozim mtb po asfaltu. ove kramponke me naročito muče na dugim krivudavim spustovima gde ne mogu onako lepo da zalegnem "ušima po asfaltu" i onda se pitam koji sam se đavo mučio uzbrdo ako ne mogu na divljem spustu da uberem plodove tog znoja. 

mislim da su mi se noge odmorile za trčanje, to jest nadam se, a dan će pokazati koliko sam bio u pravu, jer verovatno nisam, kao i obično :-D



Nema komentara:

Objavi komentar