evo i sljemena

sad je ovo maltene zastarela tema, a bogme mi i deluje da je bilo pre sto godina. pomešala su mi se poslednja 3 Sljemenska maratona u glavi. ranije smo tamo odlazili na svakih 4-5 godina, a sad smo odjednom zaređali svake godine 2013 2014 2015. nije ni to ranije bilo jer smo tako hteli nego se uvek nešto namesti, neka povreda ili slično, pa sam tako puno više tih maratona ispropuštao nego što sam otrčao. a šteta, jer je ispalo kako mi je to "specijalnost". šta ćeš.
O DUŽINI MARATONA ĆU U ZASEBNOM BLOGU.


ove godine sam bio raznoliko raspoložen. 
da nisam mislio da sam spreman, ne bih ni otišao na trku. 
da sam mislio da sam utreniran, ne bih toliko brinuo. 
a imao sam taj sukob u glavi, s jedne strane želju da ga otrčim, s druge strane gotovo potpunu ubeđenost da nisam sposoban ni da prehodam tih (koliko već)*** kilometara.

na startu sam pitao Veroniku i Stjepka koliko je boljih trkača došlo, postavljajući kriterijum na neko vreme od 4h, i pretpostavljajući da bi tih 4h trebalo da bude dovoljno za plasman u prvih 10. sad iz nekog razloga ne mogu da otvorim stranicu maratona no mislim da je upravo tako i bilo, da je ta granica od 4h profiltrirala upravo 10-ak maratonaca. 

sa starta je jurnuo stampedo i delovalo mi je da više ljudi trči ispred nego iza mene, što mi je bilo logično jer je uporedo s maratonom krenula i kratka trka od samo jednog kruga. nisam imao pojma ko bi sve od maratonaca mogao biti ispred, a nije me puno ni zanimalo. trka je dugačka, vreme je toplo, i tek na ulasku u zadnji krug će zaista postati bitno ko je ispred tebe, i na koliko minuta je ispred.

ipak nisam odoleo pa sam pitao Pavera koji je fotografisao, da li zna koliko je maratonaca prošlo ispred mene negde na 10-om kilometru. naravno rekao je da nema pojma. ušao sam u drugi krug i video Stjepka na minut iza, na mestu gde se susrećemo gore-pa-dole, i to mi je bilo čudno jer sam imao neočekivano brz prolazak od 1h12 a on mi je rekao da će odvrteti tri kruga po 1h15. 

svejedno sam usporio kad sam započeo drugi krug i totalno u nekom režimu trčkaranja prošao onaj početni dugačak spust. verovatno iz nekog respekta prema stazi, prema vrućini, a donekle i iz ravnodušnosti prema tom minutu više ili manje. sve će se IONAKO odlučiti u trećem krugu, pa je uvek bolje da sam ja taj koji stiže druge, nego da se vučem kao mrcina i da drugi prolaze mene. taj mini odmor na trećini trke je pomogao da srednji najteži deo otrčim slično kao u prvom krugu, a tako ću ga otrčati i u trećem. nakon Stuba sam primetio da uspevam da trčim na istim deonicama i da nigde ne hodam gde sam ranije trčao, no imao sam osećaj da su mi se koraci smanjili za po centimetar. 

tu na vrhu Stuba me je momak na okrepi pitao "koji si u maratonu, prvi, drugi...?" na šta sam mu odmah pokazao odrečno prstom i dodao "nema šanse, uopšte ne idem onako jako kao pre par godina" što je doduše i bila činjenica jer sam eto i prvi krug otrčao 5' sporije i znao sam da ću i II i III otrčati "slično sporije", a to mora biti i nekoliko mestâ dalje u plasmanu, u odnosu na 2013. kada sam završio treći. 

tokom tog 2. kruga sam prestigao par maratonaca od kojih mi nijedan nije izgledao "opasan" po konačni plasman. to kažem bez potcenjivanja, jer kad vidiš 185cm visokog čoveka koji ima 80 kg i diše kao da je na polumaratonu, iskusno oko jednostavno prepoznaje taj trenutak "neće ovaj moći još dugo ovim tempom koji je sebi zadao". 

e međutim, prilikom završavanja 2. kruga je spiker Kristijan rekao da ulazim u zadnji krug kao ČETVRTI, i da tako na prve 4 pozicije imamo dva, e sad kako li je tačno rekao, nešto u smislu dva mlada i dva iskusna, a ja sam naravno onaj "iskusan". to mi je malo pročačkalo maštu jer je na ovom maratonu uobičajeno da ljudi "pucaju" i da zadnji krug trče i po 10-15 minuta sporije od prvog i drugog, no naravno, nisam imao pojma ni ko su prva trojica ni koliko daleko su ispred mene.

treći dugačak spust sam malo dodao gas u odnosu na drugi krug, znajući da me ionako čeka puzanje uz Stube pa nema smisla previše se štedeti na nizbrdici. tu me je odmah prošao jedan iz Štafete, rekao mi je da je njegova štafeta 4-ta. hmm, čekaj malo. ako ispred mene ima samo 3 maratonca i 4 štafete, hej pa ja uopšte nisam tako loš? kilometar kasnije taj mi je odmakao nekih 100-200m i u jednoj serpentini sam primetio da trči zajedno s još nekim, a ranije ispred nije bilo nikoga. 

postojale su tri mogućnosti:
1) stigao je nekoga za krug, kao što sam i ja prošao par najsporijih maratonaca koji su bili u drugom krugu dok sam ja već trčao treći. NEMOGUĆE. taj kojeg stižeš za krug ide duplo sporije, nema šanse da ćete ići rame uz rame.
2) stigao je neku drugu štafetu. NEMOGUĆE. ta štafeta bi morala takođe prestići i mene, što se nije dogodilo tako skoro, niti ima šanse da će neko ko trči štafetu i krenuo je pre 10 minuta odjednom toliko usporiti. 
3) stigao je tog trenutno trećeplasiranog maratonca? daj bože, krajičak usana počinje da mi se smeška, opopopopop, neće valjda sve biti TAKO LAKO???

nisam morao puno da čekam na rasplet te nedoumice, nakon kilometar sam dostigao dečka i taman kad sam se izvirio da pogledam šta mu piše na startnom broju, štafeta ili maraton, on je pogledao šta piše na mom broju i rekao mi "treći si sada". poželeh mu da se drži, jer je iza nas povelika gužva, obzirom da idemo raj ritam za 3h40-3h45, to znači da nam je bar 4-5 ljudi tu na par kilometara iza. 

povremeno sam se okretao da proverim ima li nekoga iza no nisam video nikoga, a kada se osvrneš sa vrha nekog strmog uspona koji je na pravcu, taj pogled znači više od 2 minuta razmaka. tačno sam znao na kojim mestima na stazi se pruža takav "pogled" i još par puta sam proverio ima li koga iza, no nije bilo nikoga. pred sâm kraj sam na jednoj ogromnoj livadi prestigao dvojicu koji su malo hodali malo trčali. svo vreme su se okretali i gledali iza sebe, no bili su topless kao i pola maratonaca, pa nisam mogao da znam da li su u trci ili su neki rekreativci koji tako trčkaraju i nekog čekaju, ili su završili svoju štafetu pa sad čekaju treću izmenu, ili je jedan koji trči maraton/štafetu a drugi podrška, nisam imao ideju koja su kombinacija.

projurio sam pored njih jer sam zaista ostavio dosta snage za kraj, pokušao da vidim da nemaju zakačene brojeve za šorc ali nisam video ništa. tako kasno na samo kilometar od cilja sasvim je moguće i da je neko "pukao" trčeći samo jedan krug, pa se drug iz štafete vratio stazom da ga malo bodri. pet minuta kasnije se ispostavilo da je to bio drugi od dvojice "mladih", jer me je spiker u cilju najavio kao drugoplasiranog. 

na proglašenju me je taj dečko podosta sumnjičavo ispitivao koje mi je bilo ciljno vreme, da li to znači da sam ga prestigao pred sâm kraj, a kad sam povezao sve delove mozaika rekao sam mu tačno gde sam ga prestigao, da su bili dvojica, a da sam ja imao crnu majicu i šorc. bez obzira na to nastavio je sumnjičavo da vrti glavom, ne znam zašto. delovalo je kao da mu je PREVIŠE krivo što nije završio kao drugi, što je pak suprotno od mog razmišljanja da su drugi i treći jedno te isto. ili si prvi ili nisi, i ne daj bože da si četvrti, a ovo između, manje više :-)