neplanirano

današnji dan je, što se tiče treniranja, izgledao otprilike kao ovo zadnje tuširanje. a evo kako je izgledalo tuširanje: 

ugledam pored kade neku kesicu koja totalno izgleda kao onaj uzorak šampona koji dobiješ u časopisima. iscedim to na glavu i primetim među prstima neka zrnca. wtf??? uzmem da pogledam to pakovanj(C)e, kad ono piše piling-kupka za telo. a šta ćeš, kad sam već jednom istisnuo pola, istisnem i drugo pola na sunđer i oribam se. kako će kosi i glavi da prija struganje, saznaćemo sutra. čisto sumnjam da postoji nešto od čega moja glava može da se išmirgla. pre će biti da sad onaj piling plače negde nizvodno. ali kao što rekoh, videćemo...

a trening je izgledao ovako. krenuo ja na trčanje, kao, obukao se i počeo da radim neke vežbice ispred kuće. auuuu sav nešto ukočen, trom, usporen, vidim ja da od tog posla neće biti ništa.

nema veze, rekoh, odoh ja na biciklu. pa će prvih sat vremena biti kao neki odmor, a posle ću već da se odmorim pa ću da cepim neki tempo. krenuo ja na biciklu, ajoj, to je bilo još gore od onog što sam zamišljao da bi moglo biti na trčanju. otišao Obilaznicom 100m nadmorske iznad grada, sjurio se nazad, još malo se provozao levo-desno i zaključio da od Treninga neće biti ništa.

vratio se kući, nisu ta dva pokušaja trajala ni sat vremena. uzmem nazad onu opremu za trčanje, sednem na bicikl pony (što ga Milijana gony) i odem nekoliko km izvan grada, pa ću tamo da smislim neko kratko a zanimljivo trčanje. neke deonice, nešto što će biti toliko uzbudljivo da zaboravim da sam umoran.

prvo upadnem u radove/asfaltiranje, ulepim gume u onaj bitumen ko mamlaz, i dalje mljac mljac došle mi gume ko knedle sa šljivama, uvaljane u prezle. a prezle pri svakom okretu pršte i uleću mi u patike. divno.

parkiram bicikl pony (što ga ...) kod Lovačkog Doma, upalim štopericu, pretrčim 200 metara i stanem. brate meni su noge toliko nekako ukočene, ne pamtim da mi se ovo ikada ranije u životu dogodilo. pretrčim istih 200m nazad i opet sednem na biciklu. rekoh, idem još par km dalje, da vidim oćel' mi se nešto otkočiti.

dođem do jednog strmog asfalta, desno u šumici (500m iza "stubovâ"), tu sam par puta radio deonice uzbrdo jer je taj putić sav u senci. taman da tu parkiram biciklu, kad nasred tog puta leži neki pijan čovek, valja se po asfaltu. fala ti Marfi, baš ti fala.

vratim se 50m nazad, parkiram pony pored glavnog puta, i umesto uzbrdo odlučim da (POKUŠAM DA) uradim neka ubrzanjca na ravnom. e, to mi je bilo zadnje na pameti sve do malopre, ali eto. taj deo puta je jedva primetno nagnut, pa sam pretpostavljao da će osećaj biti za nijansu drukčiji kad trčim uzvodno i nizvodno.

prvih 100m (obeleženo je na putu i precizno u metar, kao na atl. stazi) sam pretrčao za 20s, svestan da će to prvo mače da se baci u vodu, dok se noge malo ne razvrte. povratak je bio 19s, i dalje je nekoliko puta sve išlo za 18.2 do 18.4. 

štoperica je radila svo vreme, pa kad završim 100-tku ja prošetam malo napred-nazad dok ne dođe do minut, i onda krenem opet. tako mi minuti ujedno "broje" koliko sam deonica napravio. nakon 6-7 sam one "nežno niz" počeo da trčim za 17s (jbg dok digneš ruku i pogledaš na sat prođu dva koraka, to je već preko pola sekunde, tako da je sve ovo otprilike tj od svakog očitavanja treba nešto oduzeti) a ove "neprimetno uz" tu oko glat 18s. 

otprilike sam istih 100m u jednom pravcu pretrčavao sa 63 ili 64 koraka, a u drugom sa 64 ili 65, dakle razlika u dužini koraka (zbog neprimetnog nagiba) je bila oko 1.5% iliti negde oko 2cm.

i tako je išlo  negde do 16-17 stotke, kada sam počeo da primećujem da mi se prema kraju ubrzanja koraci nekako menjaju, počinjem da gubim zalet, zamaram se. doterah naravno do 20 komada, ukupno 2km trčanja za nešto malo manje od 6 minuta, i to je bilo sve za danas :-)

s jedne strane, teško da se dva kilometra mogu smatrati Treningom, a s druge strane ako sam ovako umoran uspeo da svo vreme trčim 20 km/h i brže, pa nije ni to valjda toliko loše... sada mi deluje da će sutra gotovo stopostotno celo telo ovo smatrati kao dan odmora, i da ću krenuti u nove radne poraze! jeah!