neplanirano

jutros smo prvo otišli u nešto dužu šetnju sa dva muška psa, i pred kraj šetnje svratili na pijacu i nakupovali tonu voća i povrća. nakon toga je Lola ostala kući da spremi ručak tj salatu, a ja sam sa Lovaćušom otišao na kratku šetnju/brčkanje. (vidi sliku)

posao je bio naporan ali ne preterano dugačak, pa sam pokušao da pre završetka etape TdFrance ubacim što dužu avanturu.
biciklom pony (što je Milijana gony) do buduće brane i veštačkog jezera na 15km iznad grada, odatle neko soft/hard/soft core planinsko trčanje, pa nazad biciklom kući.

plan su mi omeli putari, koji nanovo prosecaju put za podplaninsko selo Brezovice. na jednom mestu se nalazila 4m visoka litica ispod koje je kopao bager, pa dalje jednostavno nije bilo prolaska. okrenuo sam nazad i nevoljan da se vraćam istim putem odabrao sumnjivu varijantu trčanja kroz kanjon reke Sušice. (vidi sliku)

naime, od te tačke sam jednom otrčao uzvodno par kilometara, ali nikada nizvodno do crkve Gračanica (koju će potopiti nova akumulacija, i oko koje se digla velika buka, pa sad tamo uz transparente stalno dežura ekipa besposlenjaka i "brani svetinje" uz već za Srbiju uobičajen repertoar pretnji kletvi proročanstava i strasti)

ispostavilo se da upozorenja domorodaca kako je prolazak tuda "nemoguć, zbog kanjona!!!" nisu baš utemeljena, naprotiv, samo mi se u grudima upalila ona ego lampica "šta je bre nemoguće???". ne da sam prošao nego sam bez ijednog zastajanja protrčao tih 2.1 kilometra, okej prosečna brzina od 10 km/h nije baš nešto supersonična ali iskreno rečeno nisam ni žurio, jedini izazov je bio pretrčkarati preko tih par kilometara kamenja, ako možete da zamislite kako izgleda korito presušene planinske rečice...

pred sâm kraj me je mrzelo da bilo kojim putem zaobilazim oko te nove gigantske brane pa sam se ladno popeo, kako da kažem, uz. mislim, nju. po azimutu. nešto tipa stepenice od stenčuga. to mi je drugi put :-) danas sam već bio pripremljen da poteram par zmija u galop, ali ništa od te vrste adrenalina, samo par guštera.