ponedjeljak, 5. listopada 2015.

kilo metara


kad pogledam na kraju godine, ove i svake druge, koliko sam prepešačio, to u vremenu ispadne oko polovine od sveukupnog broja sati trčanja. ili više. čekaj. ako mi je za 2900 km trčanja trebalo nekih nemam pojma 230-240 sati (nisam još sabrao), jer je većina toga po brdima i off-road, i ako mi za 800 km pešačenja treba 160 sati, pa da, dakle 66% (a ne 50%) je to vreme provedeno na pešačenjima u odnosu na pretrčane sate.

a zanimljiva je i ova zelena kolona u kojoj podelim mesečnu kilometražu sa brojem dana, i tako dobijem prosečno trčanje/po/danu. između 8 kilometara u julu i 13 u avgustu, zaista je raspon poveliki. što u stvari nema nikakve veze s tim koliko mi se trči, nego sa odnosom bicikla/trčanje. kada imamo puno posla u radnji često sam umoran za trčanje pa odem na biciklu, isto kao i u julu kada smo radili po dvorištu i kad su mi celog meseca noge bile ukrućene kao balvani.

dalje, tu postoji jedna skroz druga, a po važnosti prva stvar, a to je da postoji i neki optimum. nekako sam najbolje trčao kada sam godišnje imao oko 3000 km, a kada sam se vrteo oko 2000 ili 4000, nisam mogao da budem u formi za takve brzine kao na onoj "optimalnoj kilometraži". ovo sve pod uslovom da je jednak odnos između broja/količine tempo trčanja, dužina, trka, i ostalog.

tako sada sigurno imate ljude koji su duplo brži od mene a pretrčali su manje kilometara, jer su pametnije trenirali, odnosno jer su uopšte nešto trenirali, za razliku od mene. stoga svo neko razmetanje "praznim" kilometrima nema nikakvog smisla, u tom nekom trkačkom smislu. jedino čime mogu da se pohvalim to je da sam od ovih dosadašnjih 2900 km koji su projekcija za 4k na kraju godine, uživao na minimum 2500 km.

e sad ako to uporediš s nekim ko trči jer "mora da smrša" ili jer mu je trener rekao koliko dugo i kojom brzinom treba da se kreće kojim danima u nedelji, ili jednostavno toliko "obožava" rekreativno trčanje da uopšte ne može da ga "podnese" bez muzike, onda je ovaj moj svet Raj u odnosu na njegov svet, u kojem su raj samo trke jednom mesečno na kojima uspe koliko-toliko da se "zabavi".

to je kontekst u kojem sve treba gledati. i odgovor na to zašto nisam do sada pretrčao samo pola od ovih kilometara, ali u trening režimu, da bih bio dovoljno "brz" da bih stao na crtu konkurenciji na asfaltnim polumaratonima i ravnim maratonima.

i svo ovo igranje brojevima nije ništa više nego igra brojevima, eto iz neke moje zanimacije tj sklonosti da matematizujem stvari. kad smo već kod toga mislim da ću od kraja godine prestati da prijavljujem kilometre na KM SAT kod arkfruskagora, jer koliko vidim to je ipak samo neka lokalna lista i glupo mi je da se tamo trpam ako se već ne trpa niko drugi. kad jednom tamo bude tuce ljudi iz beograda, niša, kragujevca, sombora, apatina, subotice, možda se i vratim. ali ovako zaista nema smisla. ideja jeste lepa, barem meni, pa još sa onim sabiranjem koliko smo svi zajedno pretrčali, ali to očigledno ja nekako poremećeno doživljavam jer da je zaista toliko lepa koliko se meni čini, verovatno bi bila puno šire prihvaćena. ipak treba uvažiti procenu zajednice, kao merodavniju od sopstvene.

hvala na pažnji.

Nema komentara:

Objavi komentar