rekoh da pokušam da privučem publiku originalnim naslovom...
eto tako se pogodilo da mi se u sredu nije trčalo jer sam bio umoran, pa sam otišao da se provozam i to dva puta, na kraju jedva da sam prešao neku pristojnu cifru kilometara a ostao sam tri sata na dva različita sedišta, jedini efekat na telo je bio da mi se dupe nažuljalo.
lošo, lošoooo...
u četvrtak sam pak bio naoštren za trening ali mi se iz nekog razloga opet nije trčalo. naime osećao sam da nisam "sto posto odmoran" pa mi je neki instinkt rekao da ništa ne mlačim (?) nego ako nije vruće, nek ne bude ni ladno, idi na biciklu pa vidi šta će biti.
na kraju je ispala neka papazjanija od uvodnog srednje-laganog zagrevanja, sredine vožnje od malo turizma malo brdizma, a za kraj je ostalo nešto snage da u sasvim lepom tempu odvezem zadnjih sat vremena. eto jednom da i ja budem zadovoljan, a to se uglavnom dogodi kad ništa ni ne očekujem.
danas sam se probudio odmoran no imali smo neke obaveze rano ujutru pa mi je pola tog entuzijazma isparilo do užine. bolje bi bilo da mi niko nije rekao da imam cela 4 sata fore do odlaska na posao, jer je moj bolestan um to odmah preveo u tri i po sata trčanja plus pola sata tuširanja i presvlačenja.
na kraju je ispalo 3h32', za ovosezonski rekord u maratonu. tako ove godine imam trening od 42km, dok su ostali trčali Beogradski, to je bilo 3h36' sa 505m uspona, danas imam 3h32' sa ne znam koliko uspona (Polar kaže 350m ali mi to zvuči malo previše), a u međuvremenu sam otrčao i Sljemenski koji ima bog te pita koliko uspona i kilometara, za 3h41' ako sam dobro zapamtio.
dakle od tri maratona ove godine, prosek mi je 3h36'.
tek sada sam primetio taj podatak da sam oba ova 42-kilometarska treninga otrčao u istim patikama, onim starim asics gel speedstar koje takođe imaju preko 1000km, tačnije 1100, kao i sve patike koje sam uzeo da "dokrajčim" ove 2015-te. problem je što se one ne daju, izgleda da ću još 5 narednih godina da trčim u nekim starim govnima, a dotle će sve ove koje su sada nove, da se razlepe od stajanja :-)
takođe je zanimljivo, a možda i nije, da sam na oba trening-maratona imao isti prosečan puls od 136 iako je teren totalno drukčiji, onaj prolećni je imao nekoliko oštrih uspona a ovaj jesenji je bio ceo u nekim blagim valovima, prosto nigde nemaš BRDO ali praktično jedva da negde imaš skroz ravno, jer staza prati reku koja se u tih 21km preko nekoliko gore-dole kupsera popne za nekih 140m, pa je povratak opet dole(gore)dole.
to je bio blog o trčanju, ne, u Podgoricu nećemo, hvala na pitanju, jer nema smisla pri ovim brzinama trošiti vreme i energiju na trke. videćemo dogodine da li ću na vreme da se probudim za Plitvički, pa ćemo odatle da razmišljamo šta i kuda dalje.
Nema komentara:
Objavi komentar