petak, 6. studenoga 2015.

2 4 6 8

pre nekoliko nedelja mi je pala na pamet ova ideja, glupava kao verovatno i sve ostale. evo o čemu se radi. verovatno sam u podsvesti kotrljao neke trke na 6 12 24 sata, pa sam se zapitao da li bi bilo moguće pretrčati što više kilometara u jednom danu, ali iz što više posebnih treninga? recimo, trčiš sat vremena pa se sat odmaraš i tako od jutra do mraka.

ovo je naravno lakše zimi, jer dan kraće traje :-)
sada bi to moglo da bude u 6, 8, 10, 12, 14, 16, i taman kad se vratiš kući u 17 eto mraka. to bi ispalo 6 trčanja od po sat vremena, nekih 6 sati. taman da postaviš neki svoj "rastegnuti" lični rekord u trčanju na 6h, koje bi sa pauzama između praktično ispalo 11 sati od starta do cilja.

jutros sam nešto opet o tome mozgao, pa rekoh, nisam ni siguran da li je tako lakše nego "u cugu". naime meni (a ne znam da li je i drugima isto) se često desi da mi se recimo ujutru trči, deluju mi lake noge, otrčim 12km i pomislim otrčaću popodne još toliko, kad se već ovako predivno osećam. u smislu, neću odmah ujutru da se zalećem 20km, mada mi deluje da bih mogao kao od šale. i onda dođe to popodne, a ja nešto ukilavio, noge mi otežale, sednem na biciklu i provozikam se sat vremena kao na vešala da sam krenuo, i to ispadne sve :-(
pa tako na kraju dana zaključim, ako ti se ujutru trči, trči brate koliko god hoćeš, bolje 20 u ruci nego 12+12 na grani.

isto tako, svi ovi "planovi" koji uključuju 2, 3, 6 treninga u jednom danu, automatski mi deluju nepouzdani, jer ne bih voleo da sebi od života napravim golgotu, nego da to sve prođe u zabavi i uživanju. nakon jutrošnjih 14km evo tačno u podne ću imati pauzu pa ću moći da otrčim još malo, videću koliko ću tačno vremena imati na raspolaganju. juče sam kao u prethodnom pasusu bio raspoložen ujutru, čuvao se za popodne, pa ga prespavao, stigao me neki umor. jutros sam se pak vukao kao na najsporijem mogućem rastrčavanju, i pitao se gde nestade onaj entuzijazam od juče.

još jedna VELIKA mana tih puno kratkih treninga je ta što stalno trčiš isti dosadni deo koji uvek prelaziš na početku i kraju treninga, tih par kilometara najbližih kući. ako odem 6 puta po 11km lagano, pola od svega toga će biti istim ulicama kojima izlazim iz grada i vraćam se kući. dosadno brate do zla boga. a kad odeš odjednom 40km, logično je da ćeš stići negde daleko gde ne trčiš baš svakog dana, pa to značajno doprinosi na elanu i raspoloženju. eto to sam razmišljao.

a tek u leto kad je dan dugačak, pazi može da se krene od 4 ujutru, pa onda 6 8 10 12 14 16 18 20, i kad se vratiš u 21 eto mraka. pa to je DEVET trčanja po sat vremena, to jedino da uvatim Tanjku Stojanovski prvo da proveri kako izgleda pa da mi javi, pa tek onda ja eventualno da se upustim u sličan poduhvat. e dosta sam srao, stigao sam i do 9 trčanja u jednom danu, a tek se na drugo spremam. šta ću kad sam takav, bio i ostao, veća usta nego noge :-)

ima od Bijelog Dugmeta neka pesma gde kaže "danas u 4 6 i 8 tvoj junak gine i zadnjim dahom tvoje ime šapuće u mrak" ili nekako slično, valjda se misli na bioskop pa u tri termina, ne sećam se, nisam čuo tu stvar ima jedno 60 godina.

Nema komentara:

Objavi komentar