nedjelja, 1. studenoga 2015.

ukraće

ukratko - ukraće - najukraće da vam kažem, ovo je bio jedan netipičan vikend. iz nekog razloga sam juče skroz otpisao Cerski Polumaraton, a najviše zato što ta trka ima malo čudnu istoriju, jer se par puta događalo da trka i ne bude Trka nego da bude nešto tipa grupni trening za tuce ljudi, ako i toliko. onda je sinoć Lola videla na fejsu da neki "malo ozbiljniji" maratonci pričaju o polumaratonu, pa se meni upalila lampica... to je bilo sinoć.

još ukraćije od toga, juče sam se proveo kao bos po trnju, s jedinom razlikom što nisam bio bos nego sam imao neke patičice. sve maler do malera. obećam da ću staviti link na LIVE TRACKING, siđem ispred kuće i ostavim uključen kompjuter, sa namerom da uključim sat i telefon, povežem sat sa Garmin programčićem, dobijem link za uživo praćenje, dotrčim na sprat i ostavim vam link, ugasim kompjuter i otrčim na trening.

međutim odmah shvatim da mi sve nešto čudno izgleda, Garmin Connect programčić se u međuvremenu ažurirao, i hajde što je sve skroz drukčije, nego govno neće da mi spoji telefon preko plavog zuba??? gledao podešavanja, gledao na telefonu bluetooth postavke, piše da je uparen sat, na satu piše da je uparen sa telefonom, e jedino u garmin programčiću piše da sata NEMA.

dotrčim na sprat, uzmem Lolin telefon u kojem je garantovano stara verzija Garmin Connect-a, kako sam upalio program odmah mi je iskočio prozor PHONE CONNECTED. Lola kaže nemoj da gubiš vreme uzmi moj telefon, ja već vidim iskače glava od neke drugarice u mesindžeru, nemoj rekoh molim te ja ne mogu ceo dan prstom da potapam njenu glavu u onu putaču kao kad sklanjaš poruke sa ekrana, poludeo bih od toga.

tu sam se nešto mamuzao deset minuta, palio plavi zub gasio palio gasio, telefon sat sat telefon sat, i na kraju se povezaše sranja, došlo mi bilo da ih pobacam kroz prozor. tu sam u startu ostao bez onih pola sata "rezerve" i ostalo mi je knap 3h fore da pretrčim 23-26km (nisam imao pojma kuda ću proći i da li ću iz prve "ubosti" najkraći put), naravno skoro sve je uzbrdo, a imao sam i nekoliko kilometara teškog terena (strme staze kroz šikaru, sipari...) pa sam znao da će tih nekoliko km da mi "pojede" puno (ne)planiranog vremena.

prvih 10km sam prešao za manje od sat vremena, izbio na 560m nadmorske, i ponadao se da će da mi se "otvore karte". međutim prva staza od tih "eksperimentalnih" je bila toliko urasla u korov i trnje da sam je pronašao tek kad sam se treći put na nju vratio, i izgubio još 20 minuta u lutanju kroz šumu i šiblje. tada sam već znao da kompletan plan može da mi uspe samo ako voz bude kasnio, što je prevelika lutrija jer ako ne bude kasnio a ja zakasnim, ostadoh u nekoj šumi na sat i po trčanja od najbližeg asfalta, a mislim da bi mrak pao puno brže! na stranu što tamo nema ni prodavnica a ja nisam poneo ni vode ni hrane.

tada sam promenio plan, uskačem u voz na jednoj stanici bliže (kući) pa ću tu po planini da istražujem neke lokalne puteljke koji su me uvek intrigirali a naravno nikada ih nisam upoznao jer su mi prestrmi za biciklu a predaleko za trčanje. to je bio najlepši i najkorisniji deo treninga jer sam u tom satu stvarno svašta skontao... čak sam se u zadnji čas predomislio i pokušao (i uspeo) da pronađem još jedan put koji spaja dve bliske železničke staničice, pa sam u tih pola sata dotrčao još 5km bliže kući, i kako sam završio čišćenje patika čarapa i helanki od čičkova, začuo se tutanj voza.

uveče sam bio umoran i predugo sedeo nepomičan ispred kompjutera pa me zaboleše i dupe i leđa. e tada smo se dogovorili da ćemo jutros na trku. budio sam se u 5 pa u 6 i na kraju zaspao do iza 7, što sam još uvek smatrao za dovoljno rano. trebalo je pre polaska promeniti gume na kolima, jer smo iz Dnevnika shvatili da su od danas obavezne zimske. sada pak čitam neki pravilnik AMSS gde piše da su 4 zimske gume obavezne od 01.11. do 01.04. AKO JE NA KOLOVOZU SNEG LED ILI POLEDICA, e jebiga sad???

krenem da upalim auto da ga isteram iz garaže, cvrc, neće. ispraznio se akumulator. jeste da sam ga zamenio pre 8 godina i da sam ga prošle godine nosio na punjenje ali računam da se na akumulatore uglavnom pazi preko zime, nije mi na pamet palo da može da se isprazni ovako rano u godini. komšije sve spavaju, koga da budim, da odguram auto na ulicu pa da stopiram namernike, ma jok, ionako ću ga verovatno uskoro menjati, sednem na biciklu i odjurim do prve benzinske, doteram novi akumulator na gepeku. nisam imao vremena da menjam, stavim ga pored auta spojim kablove i upalim iz prve, bingo. pola sata kasnije na brzaka izmenjasmo i točkove, to je bilo u 9:40 a plan je bio da pođemo u 9:50 da bi stigli do 11. start je u 12.

trk na sprat, pakuj opremu, trpaj patike, proveravaj u kojim patikama su koji ulošci jer ja to stalno menjam, a trku nisam trčao od Rakovice, a i tada mi je bio utrnuo prednji deo levog stopala. nabacao ja pun gepek patika pa ko velim tamo ću na licu mesta da vidim šta ću da obujem. nekad su mi noge naduvane nekad nisu, umoran odmoran trt mrt, pa mi neke patike jednom budu taman drugi put tesne, a neke druge nekad taman a nekad mi landaraju. ubacim i nekoliko pari čarapa razne debljine, gomila opreme kao da sam pošao na pripreme.

usput se setismo (udarac po čelu) da su na puno mesta radovi na putu ka Loznici i da ćemo se ihahaj načekati na onim malim semaforima koji propuštaju saobraćaj u cik-cak. zaboravim da nisam dovoljno doručkovao, nagutam se nekog keksa u zadnji čas, prijave zagrevanje smrzavanje i dok sam trepnuo već su nas pozvali na start. da ne pominjem da je zagrevanje bilo kao da trčim sa štakama, takva neka tehnika nakon onog lomatanja juče. a možda sam bio raštimovan i zbog onih 6x1000 od prekjuče, čuj "možda" hahaha.

što se tiče trke, nije baš bilo neke "konkurencije". trojica odmagliše sa starta kao da su u generalnom nagrade 1) vo na ražnju 2) krava na ražnju 3) tašta na ražnju, a mi neambiciozni ostadosmo u prašini. mene jedan dečko uporno gazio po petama 17.5 kilometara držeći se moje zavetrine kao davljenik slamke, jer je vetar bogme solidno "ubijao". pola levog stopala mi je naravno utrnulo nakon sat vremena ali ne onako "skroz" tako da sam uspeo da dođem do cilja bez previše mučenja. biće da je bitniji uložak, nego patike. kad smo došli na poslednja 3.5km koji su uzbrdo, malo je zaostao pa ja uđoh u cilj onako trijumfalno "solo četvrti".

ako mi je već bio suđen takav dan, šteta što nisam trčao maraton u Nju Jorku, jer bih tamo za četvrto mesto dobio i nešto siće. nema veze, iz Tekeriša sam se barem vratio kući za sat i malko, i evo pre spavanja stigao da se nasrčem krompir paprikaša. čudan vikend ispao, da te bog sačuva.

Nema komentara:

Objavi komentar