utorak, 24. studenoga 2015.

beeeeeeeeee

dakle niko neće da lajkuje moje bolesne šale, pa to nema smisla. gde vam je buntovni duh, smisao za terorizam, gde vam je mladost ostala, kada ste zadnji put jeli sutlijaš sa cimetom, zašto krijete svoju heteroseksualnost, aloooo?
svašta!
al nema veze.
oprošteno vam je i pre nego što ste zgrešili.
šta ću, takav sam, savršen i skroman.
neodoljiva 2-u-1 kombinacija.
od bitnih vesti izdvajam sledeći blog. kako ono beše idu ovi moderni jebački naslovi...

"KRENUO JE NA NAJOBIČNIJE TRČKARANJE PO SUSNEŽICI, A ONDA SE DOGODILO NEŠTO NEVEROVATNO!"

elem jutros mi se ništa naročito nije trčalo. kad god ovako zahladni ja se sav skupim ko kurac u ladnoj vodi i svaki mišić mi se skrati (ne taj, perverznjaci jedni) i svaka brzina mi izgleda 20% veća, kad ono ćorak. nakon nekih 6km priđem kući i ugledam otvoreno dvorište Osnovne Škole. hmm. utrčim unutra, skinem jedan duks i ostanem u drugom, okačim ovaj prvi na neko zarđalo vratilo, i krenem u krug. na pravcu ubrzanje, kroz krivinu peške. napravio 10 krugova od po 270m, zadnjom stazom. jednom sam merio te krugove, valjda je 250m kad ideš trećom, srednjom stazom, no sad su tamo neke baruštine, a ionako me baš briga za tačnu dužinu. da stvar bude zanimljiva, čim sam počeo da radim ta ubrzanjca odmah su mi se odvezale noge i obavih to skroz pristojnom brzinom, kaže štoperica prosečnom dužinom koraka od 175cm.

krenem predveče, noge još tromije nego jutros na početku trčanja. odem 7km od kuće, pronađem ono kuče koje juče nisam našao, ostavim mu tri viršle (ne to, perverznjaci jedni, ne "tri od četiri") i onu preostalu vratim kući naravno. odmah od okreta osetih se olakšan bez tog viška viršli, raspalim tempo trčanje koliko me noge nose. otprilike toliko, pa malo manje. otrčim 4km po 3'52'', tako je na kraju rekao prosek. jes malo glupavo trčati tako brzo u vetrovci koja landara i u nekim starim stabanim patikama, ali rekoh ko ga šiša, bolje da se što pre vratim kući.

odmah posle tog tempa se popnem na pešački most kod Pivare, malo se istegnem, i primetim da me boli onaj prst do palca na levom stopalu. e rekoh, do kurca, ako će da mi pocrni, taman će za 4-5 dana da bude u onoj najgoroj fazi, nit je sveže utučen nit je počeo da otpada, nego onih nekoliko dana kad najviše boli. savršen tajming za maraton u nedelju! rodila majka nobelovca...

tako ispade da sam danas efektivno trenirao tih 2.5 km ujutru i ova 4 km predveče, a sve ostalo je bilo puko trčkaranje iliti kako je vesna zmijanac još pre 20 godina govorila "džogingovanje". evo upali mi se iznenada neka lampica, ona mora da dođe neki predak ovom zmijancu što forsira serbglish, nema drugog objašnjenja osim da se radi o genima.

tako je po drugi put ove nedelje prošao utorak, nadam se da se neće ponoviti i sutra, tri utorka bi bilo zaista previše. ponestaće mi viršli bre. gle opet mi se pali lampica, u-tor-ak bi mogao da bude dan kada se ovce sateruju u tor. znači odoh ja.

kad pomenuh ovce, za neštrojenog ovna ili jarca se na engleskom kaže RAM, kao i za sazvežđe aries, a i Dodge ima model pod imenom Ram, kao ovaj na slici. desno, naravno.


a jbg sad moram i nastavak-anegdotu, kad reklamiraju Dodge Ram oni napišu "dodge the father, ram the daughter" ili u prevodu prevozaj tatu pa naguzi ćerku. baš onako, suptilna reklama, u američkom stilu. pomislio bi čovek da bi gore u Mičigenu trebali da budu kulturniji od proseka ali prc milojka.



Nema komentara:

Objavi komentar