zašto oh why

prosto kao da sam mislio da je moguće da se uROBOTiš za desetak dana. a nije moguće. i sad se pitam da li sam glup jer to nisam znao, ili sam pametan jer sam shvatio nešto novo. no kao i uvek, i ova jednačina ima previše začkoljica i ne radi se o prostom sabiranju "dva i dva". plan je bio prost, trči malo ujutru malo u podne, pa vidi kako će to da se razlikuje od jednog trčanja pre podne. ono što me je najviše začudilo je bio osećaj na samom trčanju. nešto malo doručkujem krenem noge ko balvani trup trup nekako otaljigam vratim se kući živ, prođe nekoliko sati uhvatim sledeći slobodan trenutak pomislim kad sam jutros bio onakva koma ko zna na šta li ću tek sad ličiti kad ono ništa od umora, noge duplo bolje raspoložene. otrčim sasvim solidan tempić, jeeee, likujem. sutra ujutru pomislim e sad sam ga nagrabusio posle onog zadnjeg trčanja TEK ĆU JUTROS da budem koma nad komama kad ono opet noge vesele, živahne, sve super. skratim trčanje da se ne bih premorio, e to, rekoh, ušao sam u neki štos, popodne ima da razvalim, izletim ko iz puške napravim pet koraka i prevrnem se na prvi travnjak i ostanem da spavam do sutra ujutru. kao da me neko izvadio iz gipsa nakon mesec dana, e takav osećaj.

nešto sam kontao i šta sam doručkovao i užinao. do ručka sam retko stizao jer sam pokušavao da na drugo trčanje odem dok još ne počne da zahladnjuje. pa je tako taj razmak bio prekratak, obično kažu da je potrebno da prođe najmanje 6 sati da bi se nešto računalo kao "dva treninga". mislim kad staneš da pišaš na pola maratona, ne kažeš da si pretrčao dva polumaratona, zbog te pauze. e sad koliko sam puta ja trčao, to niko ne zna. nekad su prošla 3 sata između a nekad 5, uglavnom do 6 nisam nijednom stigao. koliko vidim ovo danas će da se nabudži na 5.5 sati s tim da je unutar tih 5.5 sati "pauze" upalo i pešačenje od 9km s kučićima do jezera u Petnici.

jedina bitna razlika je u kilometraži jer koliko god "manje" trčao, ali dva puta dnevno, to uvek ispadne više nego kad odeš samo jednom, koliko god taj jedini trening "puno" trčao. tako mi se evo za 7.5 dana nakupilo 150km u novembru. u stvari grešim, nije to jedina bitna razlika. druga je da nijednom ovog meseca nisam bio nešto stravično premoren, ne računajući dan nakon trke, što je bilo logično imajući u vidu da sam između subotnje Dužine i nedeljne trke osim spavanja imao ukupno pola sata odmora. a još uvek sam u nedoumicama oko ishrane i razmišljanjima da li razlike u osećaju na trčanju najviše zavise od sastava obroka ili je to ipak malo manje važno.

u nekom trenutku sam se čak premišljao da danas odemo na Adu gde se trči onaj maraton podrške dijabetičarima, pa da se tamo pridružim grupi naravno uz dozvolu Organizatora, rekoh ko zna možda je i ostao jedan startni broj viška. no pokolebala me ta svadba sinoć, i nekako sam pretpostavio da bi bilo previše rizično planirati ni manje ni više nego 42km trčanja, jer su mi nakon tih predugačkih sedenja i krkanja UVEK noge bile trome dan kasnije. e sad, otkud znam, jutros i jesam prvih pola sata trčao kao Pinokio, no posle toga sam se malo "razvezao" i nastavio da trupćem naokolo bez nekih strašnih teškoća onako "u leru" na nekih 5'20''/km, dok su se pulsevi slegli kao talog negde na 115-120, tik iznad granice da počnem da zevam, onako u trku. svašta.

odoh da vidim šta će da ispadne od ovog popodneva, odnosno da na spisak za ispitivanje pogonskih goriva dodam i pohovane paprike i kuvan krompir :-)