ponedjeljak, 30. studenoga 2015.

marfi i ja

ovo sam nešto prepravljao i premeštao rečenice gore pa dole i na kraju sam već umoran da bih čitao sopstvene blogove, pa se snađite nekako :-)

imali smo i par marfijevskih anegdota na putovanju :-) počelo je odmah od početka, ako se tako može reći. odmah na 13km od valjeva nailazimo na kolonu koja stoji, sneg veje li veje iako je +2°, grtalica prolazi a za njom kolona. nakon deset minuta čekanja kreće naš smer, kolona dva kilometra, idemo 10 km/h, došlo mi da izađem i trčim u koloni. kontam išao bih istom brzinom ali bih se barem zabavljao, umesto da se nerviram jer znam koliko me sedenja tek čeka. na brdašcetu od 350m nadmorske saobraćajni kolaps ladno kao u šavniku.

kad smo kod sedenja, prelazim na sledeći vic. na naplatnoj rampi u rumi vukljamo torbe i prilazimo autobusu, zdravko nas obraduje i kaže vi ćete na sedišta odmah u drugom redu, sačuvao sam vam. uđe dragana, pogleda ga belo na činjenicu da treba da sedi odmah iza vozača, i ladno se prostre na naša dva mesta uz opasku "neću ja da sedim s tobom, ja hoću da spavam". jebiga i ja bih da spavam, obzirom da sutradan treba da trčim maraton :-P ali šta ću, odoh sa lolom negde u tri pizde materine prema šaragama. kad idući put budem išao na grupno putovanje, potrudiću se da budem cura od vođe puta :-)

drugi zajeb je bio kad je lola rekla da treba da stanemo što pre u red za dodelu soba, pa smo, obzirom da je recepcionerka krenula po redu od prizemlja, "izvukli" neki prizemni ćošak koji gleda malo u neku podzidu a malo na krov od restorana. kao pravi mladenci bojkotovali smo tako ružan pogled kroz prozor i ceo dan nismo ni dizali roletne ;-)

čekaj šta je bilo sledeće... da, ja sam se uspavao negde predveče od 18-19, pa me lola jedva probudila da odemo na večeru. na putu za večeru čujemo neku muziku iz centra i setimo se da grupa silente ima koncert. skrenemo tamo naravno, obzirom da smo nakon ručka svraćali i na tonsku probu. kad smo već tamo, odlučimo da ostanemo do kraja, i kad smo nakon pet špartanja napred-nazad konačno pronašli ulaz na pasta-party, shvatili smo da je već završen. ostadosmo bez tradicionalne predmaratonske porcije špageta sa standardnim smrdljivo-premasnim bolonjeze sosom. lola očajna, ja presrećan, jer računam brže ću zaspati ako ostanem gladan nego da podrigujem do jutra.

utom se pojavi neki konobar i reče da je "pašta parti" prošao ali da možemo umesto toga da odemo na sprat na večeru. kad gore šveCki sto sa sto vrsta ribe šnicli priloga i u uglu velikim stolom za kojim su se grupisali srbi koji na svakih par minuta donose nove čaše točenog piva. fala bogu nismo bili žedni nego samo gladni, te ostadosmo i trezni. kad smo se vratili u naš hotel ostatak ekipe je sekao vene uzduž, jadikujući što i oni nisu zakasnili. morao sam svakom zainteresovanom do tančina da prepričavam celokupan jelovnik, rekao bi čovek da ljudima hrana ulazi na uši a ne na usta :-)

sledeći kiks je bio na startu jer sam svojom preciznom tehnikom dan uoči trke u nekoliko navrata izračunao udaljenost hotela od starta na 650 metara, da bi se jutro pred trku ispostavilo da ima okruglo 1100m kad se obračunaju i stepenice kroz hotel i hodnici sve do sobe. stigao sam na start čitava tri minuta pre pištaljke, doduše uz par sprinteva umesto planiranog laganog trčkaranja.

šesti, ili beše treći prc, je bio taj da nam se jedini market u centru zatvorio dok smo završili trku i tuširanje, pa smo ostali bez hrane i pića za celonoćni povratak. ta greška nas je koštala puno kuna na benzinskoj usput, jer su repete pasulja sa nešto kolutića kobaje i kukuruzom (?) koji je služio organizator, prošle kroz creva za pola sata.

osmi i jedanaesti zajeb idu u kompletu. nakon većanja da li da nas bus čeka u centru ili kod hotela, pao je dogovor pod B, da ne bismo vukljali torbe taj pomenuti kilometar. rečeno učinjeno, kad je prošlo proglašenje mi smo požurili do hotela, da bi zatekli prazan parking. drugi deo iz ovog zadnjeg kompleta je vreme polaska jer je zdravko rekao da se kreće u 17, a ako se proglašenje ranije završi, možda čak i u 16:00. ja sam nakon zagrevanja i maratona imao već 44km u nogama, pa do hotela/tuša i nazad još 2km, pa sad do hotela već izbio na 47km i trčkaram nazad u centar prema autobuskoj stanici, dok lola dragani kuca poruku da nas čekaju jer je već 16:30 i u panici smo da će ceo bus da se nadrka na nas jer je proglašenje odavno prošlo, i umesto da već putuju sad čekaju dva debila koji su otišli kilometar u suprotnom pravcu.

dotrčavamo do busa, ispred stoji nekoliko ljudi, mi ubeđeni da čekaju samo NAS počinjemo da se izvinjavamo, tek neko reče "čekamo draganu i zdravka, oni su tu negde, jedu kolače"!!! kad smo napokon krenuli, zdravko trijumfalno reče "krećemo u 16:45, petnaest minuta pre plana!" :-)

eh da, nije kraj. u povratku je sve išlo kao po loju, a to nikada ne valja. umesto 91.5 km/h koliko je držao u odlasku, sada se šofer navio na 97 km/h i objavio kako idemo sto na sat. navodno žurimo da bi neko stigao na neki autobus u beogradu u iks sati i iks minuta, nemam pojma. uglavnom nismo pravili pauzu dobra tri sata dok se već pola busa nije upišalo u gaće, e onda je moralo da se stane. među-anegdota bi bila da je od 25 trkača jedno 20 reklo kako se "nisu umorili od polu- ili maratona" a u 6 popodne je već pola busa hrkalo sve u šesnaest. kako li tek zahrču kad se umore, voleo bih da čujem :-)

elem, sve što smo "brzom vožnjom" uštedeli na prvih 300km puta, a to je nekih 15km dakle DEVET MINUTA (široki smajli), netragom je nestalo kada smo videli polu-zatvorenu granicu i pet kolona dugačkih po 300m koje se uopšte ne pomeraju. ispred nas je bilo 5 buseva, prvi je otišao nakon 20', drugi nakon sat, treći nakon 20', četvrti nakon 15', i kad sve sabereš ispade isto kao da smo ostali u crikvenici u nekom restorančiću na pizzama i karaokama, i lagano pošli oko 18:30.

jbg, mi planirali da stignemo kući do 01:30, stigli u 04:00, čista poezija. zahvaljujući što jednim što drugim okolnostima, u tri noći sam spavao 1h + 8.5h + 4.5h, odnosno u putovanju proveo u petak/subotu od 18:30-21:00 do rume plus 01-09 u busu, a u povratku od 16:45 do 04:00, ukupno DVADESET JEDAN I PO SAT! pa ti hajde pretrči maraton između toga!? kad smo stigli kući u ranu zoru i pokušali da izađemo iz auta, ja kažem loli otpadoše mi kolena, a ona će "blago tebi, ti imaš kolena..." :-)

ne da nas je kresnuo marfi nego nas je prejebao uzduž i popreko, pa nekoliko puta na repete, sa malim kolutićima kobaje i kukuruzom. iduće godine za crikvenicu autom, dva i po dana ranije, plus onaj hotel na 20m od starta/cilja. tako il nikako. laku noć B-)

Nema komentara:

Objavi komentar