ponedjeljak, 16. studenoga 2015.

post-Starek



ovako je izgledao taj moj PDV na Polumaraton, koji sam otrčao jutros od 06-07. prvih pola sata uzbrdo po mraku, a druga polovina niz rečicu koja je izgledala kao preslikana iz mog ovdašnjeg kraja.

najveći deo dana nam je protekao u putovanju i raspakivanju, a celo veče sam gledao slike sa "Starek"-a na portalu 3sporta.

još uvek sam zadivljen što na 1500 fotki možeš samo na 3 da vidiš da neko maše kamermanu, naravno bez ikakvog kreveljenja, dok svi ostali jednostavno trče. u stvari ne, ne trče, svi ostali se trkaju. jer to nije isto. na treningu se "trči".
nema maskiranih, nema cirkuzana, nema klovnova, nema koluta napred, nema onih ekstatičnih skokova ka nebu, nema selfi-trkača, ništa. niko nije došao u disko, svi su došli na trku. ljudi, oprema, štoperice, gelovi, voda, znoj, ceo spektar raznih kombinacija između napora i zadovoljstva.

407 ljudi je završilo, od čega 84-oro ispod 1h30',
dakle 20.6%.
poređenja radi, u apatinu je taj broj 63 od 438,
što je 14.3%.
(još jedna potvrda teze da "omasovljavanje trčanja" u srbiji ide pogrešnim putem)

uglavnom, srećan sam što sam bio deo ove trke, i ujedno mi je žao što smo prvi put otišli tek na njeno 29-to izdanje. malo je "hladan" termin za moj ukus, no ove godine je novembar bio "u podznaku oktobar", pa smo se našli na +14°C :-)

Nema komentara:

Objavi komentar