utorak, 3. studenoga 2015.

medaljoni i rupice


u potpunosti razumem laike koji misle da se na Maratonima plaća "pravo na trčanje" a ne znaju da je u cenu uključena i medalja kao i okrepa duž staze, plus par krpica i đinđuva u startnom paketu.

s druge strane, naravno da nikome nije zabranjeno da ode na trening, ponese flašicu vode ili osmisli stazu koja prolazi pored izvora, i pretrči 42km (ja sam trčao i bez vode, jbg napijem se kad se vratim kući, i očigledno još nijednom nisam umro). naravno pod jednim "malim" uslovom, a to je da osim jednog para nogu ima i toliko "jaku" glavu da bi u takav poduhvat smeo da se upusti sâm.

gledajući domaće maratonce, izgleda da je ovaj drugi faktor važniji, i da će većina platiti bilo koju sumu bilo kojem Organizatoru, samo zbog mogućnosti da se 42km s nekim drže za ruke i tako udruženim naporima savladaju neman zvanu maraton. štaviše neke starlete su se toliko razmazile da sad vrbuju Lične Pejsere i za trčice od 3km, kao da treba da ispunjavaju olimpijsku normu!

na kraju dobiješ opštu papazjaniju, jer je trčanje individualni a ne ekipni sport. ako je u Maratonu izazov trčeći savladati dužinu od 42 kilometra, a tebi za to trebaju saborci i saučesnici, dođeš na istu razliku kao što je ona između seksa i grupnog seksa. naguziš protivnika uz "pomoć prijatelja" ali nikada ne saznaš da li si ti jebao nekog ili je nešto jebalo tebe, ili je svako svakog po malo prcnuo.

ispadoše u ovom mom razmišljanju maratonci kao neke fufice koje posle svakog seksa sa švalerom trče u tržni centar da se za nagradu okite nekom narukvicom ili bundicom. a šta ću vam, tako vam se danas zalomilo, sutra možda budem darežljiviji u procenama i ocenama.

da završimo sa ovim laicima i njihovim iščuđavanjem: pre starta si uplatio medalju i u cilju si se dokopao iste, pa ako ti treba gvožđano priznanje za napor, nećeš pitati koliko košta. gledajući u kojem smeru se tetura ovaj svet, mislim da uskoro majkama Dete neće biti dovoljna nagrada, nego će za porođaje dobijati medalje. a muškarci za uspešnu oplodnju, nego šta, stomaci su sve veći i pogoditi rupicu će biti sve teži poduhvat. pa za odlazak na posao? pa za završetak svake školske godine! vidi ja kao pišem neki sportski blog 10 godina, kamo medalja? vidi vas koji čitate, kamo medalje bre? mislim strašno...

Nema komentara:

Objavi komentar