Danas sam se opremio za napad na jednu od staza na kojima merim vreme "od podnožja do vrha". Poneo sam i štapove za planinarenje. Naime kada se po tom kamenju popneš 130m na samo 500m dužine onda prosečan nagib izađe 26% što JESTE moguće trčati, itekako, ako si odmoran i raspoložen, no čak i tada malo pomoći rukama nije na odmet jer se na svakih deset koraka dogodi jedan gde proklizaš i upravo tada štapovi mogu uštedeti puno energije.
Već na zagrevanju, a to je 200m uspona preko manje strmog brda, sam primetio da sam umoran. Kao da sam pokušavao trčati samo rukama, a da noge poštedim skroz. Koliko god grabio štapovima IPAK su noge ono što će te odneti na vrh, a ako ih previše štediš sve se svede na neku brzinu 80% od poželjne i to je to. Dođeš na vrh sačuvan ali uz osećaj da ti je bilo samo za nijansu lakše, a ne za petinu. To se zove umor, rekoh.
Kad sam nakon zagrevanja i odmaranja u vidu šetnje nizbrdo krenuo na glavni uspon, nisam bio siguran da li mi "ide" i koliko. Otkud znam, do gore treba preko 5 minuta, predugačko je to vreme i uveliko ima fore da se noge pokoče i oduzmu. Grabi rukama grabi nogama, hmmm, nisam nikako bio siguran da li je to potrebna brzina ili ipak ona "umorna" kao što mi je dan započeo.
Kada sam se popeo prvi najblaži deo, drugi strmiji, treći NAJstrmiji, i kroz krivinu došao na zadnji pravac odakle mi se ukazao asfalt na vrhu, pogledao sam na sat. Pisalo je 4'45'', rekord na stazi mi je 5'15'' (valjda, koja sekunda gore dole), a procenio sam da mi treba barem 40 sekundi do vrha, bez obzira što je taj deo dosta blaži od sredine. I samo sam stao. I ovih 4'45'' mi je bilo previše mučenja, ko će trpeti ovu bolnu grimasu na licu skroz do 5.5 minuta a to će ionako biti "poraz" ideje s kojom sam krenuo od kuće.
Još sam se podosta prošetao nakon toga i podsetio se nekih staza kroz šumu kojima već godinama ne prolazimo. Dosta se i promenilo. Jedne su urasle a pojavile se neke druge koje pojma nemam kuda vode. Ima dana, proveriću. Ovo danas svakako računam u dan odmora, i nadam se da će vikend biti nešto življi tj aktivniji. Od onih trening trkâ i ligâ sam odustao, možemo za promenu videti kako izgleda nedelja bez putovanja. Na svakih mesec-dva se jedan vikend može ostati i kod kuće, haha.
Nema komentara:
Objavi komentar