jučerašnje danas

opet ću da napišem blog u sredu uveče i da mu podesim vreme objavljivanja na dan ranije, jer tamo pripada. ništa ne stižem. od celog Đira sam pogledao samo jednu etapu. danas je došla na red registracija auta, u nezgodnom trenutku. ako nova saobraćajna bude gotova sutra onda mogu da razmišljam o maratonu u bosanskom novom, a ako ne bude moramo je čekati do utorka jer zbog povezanosti sa centralom u beogradu ne mogu izdavati svakog dana. a sa potvrdom na papiru (da čekaš novu saobraćajnu) ne možeš preko granice. pa uvek stoji ta mogućnost trke 10km u subotu u podne, ili treking lige u nedelju u novom sadu.

nešto sam juče-danas majstorisao oko auta, skidao branik i malo ga učvrstio, bilo je tu i bušenja i šrafljenja i pop nitni na kilo. no sada je sve puno čvršće nego što je bilo, gotovo fabrički. plus sam sve prešpricao original bojom. no sve to je oduzelo puno vremena. tako sam juče otišao samo na jedno trčanje, popodne po grmljavini. kiša me je uhvatila na usponu na kojem sam istrčao course record na stravi, iako to nije bilo trčanje uzbrdo nego uzvodno. no dobro. što nas ne ubije danas, sutra će. reče jedan veliki mislilac, tojest ja.

nemam pojma koliko će me ove obaveze poremetiti jer sam bio uhvatio dobar ritam treniranja i na trkama mi je sasvim solidno išlo. ako ipak odemo na maraton, možda ću moći za eventualni neuspeh da svalim krivicu na tapering koji sam uradio silom prilika a ne dobrovoljno. no o tom potom...