sporo

nakon nekih trka budem svežiji a nakon nekih ne.
nekad brzo dočekam da mi se vrati faza odmornih nogu a ponekad taj povratak traje danima. ponedeljak ujutru sporo sporo, pa popodne samo malo jače i pomislim da će sutra biti bolje.
u utorak ujutru odem sa drugaricom koja trči 9km/h i onda sam već siguran da ću popodne napokon udariti neki pristojan tempić, no onda ceo dan provedem radeći nešto i predveče krenem na trčanje mrtav umoran pa se samo saplićem sat vremena.
no dobro.
šta fali.
možda me duža lagana faza bolje odmori.
jasku sam ionako trčao milion puta, mogao bih žmurećki.
prošle godine sam pričao sa vončijem o tome da li ćemo ikada više preći tu stazu ispod sat i po, ili smo već dovoljno omatorili da bi nam povratak ispod tih 90' na jaski bio nemoguća misija.
nakon beograda za istih tih 1h30 sam bio ubeđen da ću do jaske popraviti formu, bar za tolicno, kolika je razlika u težini između te dve staze.
ako na tri uspona izgubim po minut, na tri spusta vratim po delić toga, valjda će mi forma porasti za preostala dva minuta, u narednih mesec dana.
a opet, sada sam u krašiću istrčao nešto malo ispod 1h35.
kažu bilo je vruće, pa bilo je i u beogradu, a biće i u jaski.
a jaska ipak nije 5' lakša od krašića.
s druge strane, u krašiću mi je dosta rezerve ostalo na kraju.
trčao sam 21km ritmom kojim mogu barem 25km.
potrebno je nekoliko trka da tačno izbaždariš ritam i osećaj, da naučiš da ne uđeš u cilj kao da bi mogao da nastaviš još 5km, niti da nedajbože iscuriš na 17-om km.
baš me zanima kako će to ispasti.
planirao sam da jedan od ovih dana ubacim biciklu, da dodatno odmorim noge od trčanja, ali kao za inat vreme se pokvarilo i po ovim tmurnim danima mi se baš i ne vozi.
biće šta bude.