srijeda, 16. svibnja 2018.

pomoć

prekjuče odem na kratko trčanje između dva pljuska i ugledam psa na drugoj strani ulice. leži u bari. pretrčim, pomazim ga, proverim da li je od onih mirnih ili od onih što ujedaju, što od straha što od nesigurnosti. kad smo se malo upoznali nežno sam ga prepipao i shvatio da mu ne prija dodir po zadnjim nogama. 

obzirom da nije mogao da ustane, nežno sam ga preneo iz ogradu fabrike, na travu koja je na pedalj višem nivou od mesta gde se skuplja voda. vidim da će opet kiša, u onoj bari i blatu bi se udavio. obzirom da sam imao samo šorc i majicu, ključ od kuće i telefon kojim sam putem aplikacije snimao trening, slikao sam psa tako da se tačno vidi na kojem je mestu. sliku sam postavio na lokalnu stranicu pomoći životinjama. sigurno neko stanuje negde bliže, to je nit gradsko nit prigradsko naselje načičkano kućama. 

računam da sam mu spasao život na barem jedan dan, ne ostavivši ga u baruštini uz samu ulicu. tamo gde sam ga preneo je još uvek vidljiv ako je tu iz obližnjih kuća, nije mi logično da povređeno kuče vukljam metrima i ostavim izvan vidokruga komšiluka. e ali ne lezi vraže. čemu služi ta stranica za pomoć životinjama. 

služi tome da 3-4 osobe koje su spremne da pomognu, dođu do ovakvih informacija, i služi tome da 5500 ljudi koji je prate sve odreda komentarišu. iz kanade, iz botsvane, iz mrčajevaca, iz pičkovca donjeg i gornjeg. dokone žene koje kad im se završe reprize svih serija iskokaju punu vanglu kokica pa zasednu na tu stranicu i zaređaju: ostavio si kuče da crkne. kakva si to osoba. što ga nisi odneo kod veterinara. samo si prošao nisi ništa učinio. 

pola dana sam proveo odgovarajući na idiotske komentare. usput nisu sve ni pročitali, pa sto puta pišem isto, aman ljudi bio sam na trčanju. ne vučem za sobom prikolicu i kavez, pa da utovarujem životinje po gradu. ne nosim u rancu ni ultrazvuk ni rentgen. spasao sam na desetine pasa, nekima sam pomogao više nekima manje, uvek koliko sam mogao. kad trčim za mnom ne ide pokretna veterinarska ambulanta u kombiju pa da im samo pokažem prstom gde da dejstvuju. 

pomeriš kuče iz bare da se ne udavi u blatu, kažu što si ga pomerao kad mu je povređena kičma. ostaviš ga na travi gde je koliko toliko suvlje, kažu što si ga ostavio što ga nisi teglio kilometrima do veterinara. slikaš kuče da bi neko ko može da pomogne znao tačno o kojoj se životinji radi, koje je boje, veličine, gde se tačno nalazi, kažu samo si slikao i produžio dalje, to je kao ništa nisi ni uradio. 

sada se pitam, ko zna koliko pasa je ostavljeno tako u bari, u korovu, u kanalu, jer ljudi zaziru od toga da jave na stranicu šta su videli. sigurno nisam ni prvi ni poslednji koji je tako linčovan od strane dokonih babetina jer po njihovom kriterijumu nije dovoljno pomogao. da sve ispadne parodija, upravo zahvaljujući toj slici i mojoj objavi je pas pronađen, zbrinut, pregledan i snimljen. 

i dok ta nova objava stoji pored moje, meni i dalje pišu kako sam ga samo slikao i prošao, i ničim pomogao, krste se i zgražavaju. eto kakvog čoveka imate za prijatelja. ja možda i nisam čovek, pre će biti da sam najobičnije govno u patikama. barem je tako presudila porota besposlenih dušebrižnika koji životinjama pomažu tako što žvaću kokice ispred kompjutera.

Nema komentara:

Objavi komentar