nedjelja, 6. svibnja 2018.

duuuuuuuuužina


Kaže 1078m uspona, i 4273 kalorije!!!!!!
Dakle što se uspona tiče, kao jedne i po Plitvice.
Evo kako je došlo do te greške: pre par godina sam otrčao taj Maraton do jedne česme na planini i nazad. Koliko se sećam, izašlo je okruglih 42km. Ili ne baš okruglih, koga briga. No tada sam se pripremio kako dolikuje, seo za mape kao Drug Tito, sve proanalizirao, i shvatio da je ta česma malkice podaleko. Pa sam seo na bicikl pony (što ga Milijana gony) i otišao kroz centar grada na drugi kraj pa odatle krenuo na trčanje. A sve to sam shvatio u zeznutom trenutku...

Sad ide premotavanje priče sa uvoda na centralni trenutak zapleta:

Dakle istrčao sam iz grada, krenuo najstrmijim usponom zato što je najkraći, sasvim normalno nakon 7km došao do tačke 7km i sasvim normalno nakon 9.5km došao do prve česme kod manastira. Okej, to je inače 500m dalje no malo sam presekao kroz grad glavnim ulicama jer je nedelja ujutru i "nigde žive duše".

I dalje sve je na istom mestu gde je uvek i bilo, skretanje za potplaninsko selo Sušica pa za Leskovice i sve iste udaljenosti koje pamtim još iz godina biciklizma. No kad sam prošao zadnju od tih raskrsnica, pffff, nešto je počelo da mi bude sumnjivo. Da li je moguće da sam prešao već 14km, i da gore do planine ima još samo 7??? Sve one krivine, pravci, šume, serpentine, zašto mi se to uvek činilo nekako dalje a sada će biti tako kratko?

Nedoumice su bile rešene nakon pola sata kada sam nakon 21km trčanja stigao na raskrsnicu šumskih puteva sa koje imam ihaaajjj da se penjem do česme. DA VIDIŠ TI TO ČUDO, DA SAM JA MOŽDA ONOMAD NEŠTO UŠTEDEO BICIKLOM? Ovaj put nisam imao kud. Morao sam doći do česme, tih još par kilometara me neće nešto previše dodatno umoriti, a da nakon više od sat trčanja uzbrdo okrenem nazad bez vode, e to već donosi puno veći rizik da me nešto izbaci iz ravnoteže.

Kud 21 tu još 2 i tako sam do česme došao nakon brojeva blizanaca koji su pokazali dužinu 23.23 km, a na satu je pisao 2:23:23. Šteta što to nisam imao čime da slikam, nosio sam samo sat i traku za puls. Isto tako, kada sam bio blizu pola uspona imao sam na satu 10'500m a na štoperici 1h05'00'', takođe skroz isti brojevi samo sa drugom interpunkcijom :-)

Uzbrdo nisam bio siguran da li ću uspeti da naguram maraton ispod 4h ili makar prosek ispod 10 km/h jer su mi nešto sporo prolazili kilometri, no nizbrdo su pak proletali puno brže od očekivanja pa sam čak i probio plan. Štaviše nisam se ni vraćao najkraćim putevima nego sam odabrao neki vijugavi bez prometa da izbegnem prazničnu (Đurđevdan) gužvu, i tako sam umesto sa simetričnim up&down 46.5km završio na 48km. Video sam da nisam umoran i bilo mi je svejedno. Neko vreme sam flertovao sa idejom da dodam par ulica ovamo-onamo i zaokružim na 50km no nije mi se činilo da bih time išta dobio.

Eto, vodu sam imao na 10-om, 23-em i 36-om kilometru, hranu nisam nosio, fotografija nemam. Gore na planini je bilo nešto magle odnosno oblaka koji su se nasukali na šumu, temperature ne znam. Možda je bilo nekih 18-ak kada sam krenuo, 14-ak na vrhu (915m) i opet 20-ak kada sam se spustio u grad. Deset minuta nakon što sam ušao u kuću pa odmah u kadu na tuširanje, počeo je petominutni pljusak. Obzirom da sam nosio jako tanak beli dres sa Plitvica, ne bi mi prijala ta kiša, previše bi me ohladila. Tako sam dakle fino ubo i taj trenutak povratka.

Nema komentara:

Objavi komentar