ponedjeljak, 21. svibnja 2018.

kažu

danas sam na par mesta pročitao da se horoskopski blizanci osećaju slavljenički. dakle izašli smo iz jednog od najgorih znakova, zlopamtećeg bika. da je drvo u znaku bika, nikada list ne bi pustilo, nakon što si ga jednom orezao. da je automobil bik, zaključao bi vrata i nikad više ih ne bi otvorio, ako si ih samo jednom zalupio.

možda sam zato i ja stradao, osećao se kao da nešto radi protiv mene. otrčim mlak tempo, on više neće da se trči jače. odem na promene, one kažu odavno nas nisi trčao pa nećeš ni danas. na jednoj trci ostavim previše rezerve i onda se rezerva naljuti i kaže e više me nećeš videti. itd

glava mi je bila kao kiper pun kamenja kada sam se probudio nakon treće uzastopne slabo odspavane noći. noge tužne, leđa kao da niti nemam. nešto sam sitno poslovao po kući i čekao da proradi doručak. onda sam krenuo na post-trka rastrčavanje i već nakon kilometra mi je lola sa bicikle dobacila da uopšte ne delujem umorno.

kao i uvek kad na trku stignem umoran, obično ne uspem da se maksimalno umorim i potrošim. juče uopšte nisam očekivao umor ali eto, iznenadio me. naspram tog šoka, još sam se dobro držao.

par kilometara živahnih očekivanja pa u nižu brzinu. pa kad su počela ona krvoločna brda, tu sam rešio da mi to bude NAJLAKŠI deo trke. usporio sam korake do full slou moušna. paradoksalno, drugi su usporili još više! voljno ili prinudno, ne znam, ali to me je dosta zbunilo. ostatak sam već opisao.

malo sam pročačkao sledeći vikend i setio se trke 10km u istočnoj srbiji. start je tek u podne (subota) ali do tamo je "tri dana jahanja" pa bi se trebalo dići u ranu zoru. ne znam. iz nekog ludačkog razloga mi se trči maraton u novom gradu, možda jer predosećam da ću izvisiti za broj za plitvice. a čak ako mi se i posreći, pa hej, šta fali dvojici maratona u dva vikenda? jer fata je fata, a ušli smo u blizance! hohoho

Nema komentara:

Objavi komentar