prešli smo kroz tovarnik pa se odmah vratili na autoput u lipovcu. na 20km pred granicu sam otvorio HAK kamere i video da na velikom prelazu stoje tri nepregledne kolone dok na malom nema nikog! razlika u benzinu je nekih 3€ za taj zaobilazak ali smo tako umesto barem sat čekanja na granici kupili sebi kartu za pola sata turističkog obilaska prigraničnog područja i još pola sata života.
što se sporta tiče, nakon jučerašnjih sat i po na bicikli, danas sam ponovio isto, ali dosta živahnijim tempom. jutarnja šetnja je takođe više ličila na planinarenje i to je ustvari bio TRENUTAK vredan sportskog bloga. ovako dok lola vozi autocestom.
desi se tako ponekad da se odmorim ranije od planiranog. jutros sam poželeo da je trka na sljeme odmah u 10h a krašićkih 22km po brdovitom asfaltu za njom u 15h. kakva glupost! noge kao dinamit i sad šta, sedeti pola dana u autu!? zato sam malo prozujao biciklom.
katkad se dešavalo da mi taj dan kad "nadođem" (kao pecivo s kvascem) prođe u putovanju i da se sutradan za trku probudim svež kao natruli panj. ta faza superodmora i supersnage prosto iscuri, a svežina se ne sačuva za sledeći dan.
pretpostavljam da sam ušao u određeni ritam, trka (odnosno jače tempo trčanje) za vikend pa onda 3-4 dana treninga i par dana odmora pred sledeći vikend. no, ako postepeno ulazim u bolju formu i ta povećana izdržljivost doprinosi sve bržem oporavku, mogao bih da počnem da računam na to u narednom periodu.
konkretno, već sledećeg vikenda imam novi polumaraton pa mogu probati da fazu treniranja produžim za recimo pola dana. ili da vratim onaj "nadražaj" u subotu. ovaj put sam ga ipak zaobišao jer imam dve trke u dva dana pa mi treća uvodna baš i nije neophodna. a možda sam bez potrebe bio previše oprezan. nećemo nikada saznati, dan je prošao i druge mogućnosti više ne postoje.
Nema komentara:
Objavi komentar