kao što sam i najavio, danas sam otišao na vožnju i shvatio koliko sam sreće imao što me je nešto izbacilo iz kolotečine. setio sam se nekog davno zaboravljenog sveta u kojem sam živeo, i koji ima proporcionalno šire horizonte u odnosu na trčanje, onoliko koliko je za isto vreme moguće više preći biciklom.
štaviše, ako day-in-day-out možeš da trčiš tri sata dnevno, biciklom možeš uz isti utrošak barem pet sati, a ako je na trčanju jedna onako uobičajena Dužina (za maratonski orijentisanog rekreativca) nekih 3-4 sata, na bicikli možeš jednom u par nedelja da odvališ i deset sati. a za to vreme se neminovno možeš nagledati puno više novih pejzaža nego na pomenutoj maratonskoj dužini.
kao da sam sve to odavno zaboravio, zato mi je ovo danas i bio svojevrstan šamar. doduše planirao sam putovanje trkačkom biciklom no ovako je ispalo bolje. zbog pozicije u vožnji sigurno sam manje opteretio svoja krhka leđa, kojima je potrebno puno više (hiljada!) kilometara da se uhodaju i pripreme za slične treninge. ovo ipak nije bila redovna aktivnost nego iskakanje iz rutine, pa sam pokušao da sve rizike svedem na minimum.
šta ću sutra, nemam pojma.
za nedelju je u planu (bio?) polumaraton u Svilajncu za koji sam prijavljen, a ne pada mi na pamet da se predomišljam u pravcu zagreba ili novog sada. za prijave je ionako prekasno a jedino bih u NS još i mogao da trčim bez broja, dok mi je ZG predalek čak i kao ideja a kamoli kao stvarno putovanje i mrcvarenje.
ne znam ni kako stoje stvari sa ljubljanom i podgoricom. baš nemam pojma. pretpostavljam da je i ljubljana zaključena po pitanju prijava, no od nje već rekoh da sam odustao, zbog termina i premale verovatnoće da bude mlakih sunčanih +18 što jedino priznajem za idealne uslove. za podgoricu ću još pogledati, zašto da ne. kontam da tamo može da se prijavi i "danas za sutra", mada možda i grešim. ma nije me ni briga uostalom.
Nema komentara:
Objavi komentar