petak, 5. listopada 2018.

kiša oko kragujevca

taman sam seo da pišem o tome kako ću možda otići u kragujevac a možda neću (ali više mi se čini da hoću nego što neću) kad gle čuda već sam juče o tome pisao!
i alchajmer je jedan oblik dežavua, onaj neki obrnuti kada ti se stalno čini da se nešto NIJE dogodilo, haha.
naime pala mi je na pamet jedna ideja a to je da pokušam da vratim pola brzine unazad pa da umesto jurišanja na naj rezultat u datim okolnostima, žrtvujem nešto efforta u korist treniranja uma i emocija.

konkretno, šta li bi bilo ako bih nakon onih 1h29 u baranji, od čega 1/4 po makadamu i sve po prejakom vetru, i nakon ovih 1h26 u požegi (idealni uslovi što jes jes, i dobro par onih gore-dole kilometara ali ništa dramatično), pokušam da trčim najravnomernije moguće za neki half od 1h30, i da vidim koliko mi je to daleko od Ritma Maratona.
ako nešto zaštucne, uvek mogu sledećeg vikenda na toj trci koja se po prvi put održava u varošici Svilajnac (na pola puta autocestom od beograda do niša) da isprobam neki drugi ritam, pa šta ispadne.
štaviše nakon ta dva Halfa imam i treći u apatinu, ako se baš raspomamim i "primim" na takve treninge odnosno polutrke.

MEĐUTIM
sva ta ideja da se trke trče kao treninzi donosi jednu nevoljicu, a to je da takav pristup po pravilu ne uključi dovoljno adrenalina pa kada se umesto utrkivanja samo zezaš često ti taj malo sporiji ritam deluje i teži od onog "normalnog" za trke.
PLUS
takav trening na 90% s jedne strane puno manje umori od onog na 95% kad zaista otrčiš polumaraton, pa je samim tim i manje učinkovit.
za one koji mažu deonice svakog drugog dana verovatno je bolje otrčati nešto mlakušniji tempo za vikend, a nama koji tokom nedelja/tjedna radije biramo lakša trčanja zbog usklađivanja sa drugim obavezama ispadne da na je i taj jedan jedini pravi trening polu-propao!?

u tim nedoumicama odlazim na spavanje, a da džumbus u glavi bude potpun pojavila mi se i opcija trke od jednog kruga (5.25km) posle koje mogu nastaviti na koliku god dužinu po nekim novim predelima oko kragujevca (kao kiša iz izreke i naslova)
što bi rekli neki moji prijatelji, bumo vidli...

ne rekoh da sam jutros otrčao najsporijih mogućih 40 minuta a da sam popodne odvezao neki polu-brdski polu-tempo trkačkom biciklom u trajanju od dva sata.

Nema komentara:

Objavi komentar