srijeda, 3. listopada 2018.

opet jesen

Valjda sam već imao naslov Jesen, ne sećam se. Zavarivanje i betoniranje se nastavlja i eto ostao mi je još jedan poslednji deo ograde da navarim, a stubovi su svi čvrsto ukopani u zemlju.

Danas sam nakon dužeg brdskog trčanja ujutru uspeo da pred sâm mrak udenem još jedno tempo trčanje kakvo nisam na treningu odavno "odradio". Nije ni ovo ujutru bilo "šetnja" nego ipak trčanje, iako sam išao u slabijem društvu. No kako meseci prolaze društvo je sve manje "slabije" pa sad bez dvoumljenja napadamo i dvocifrene procente uspona.

Drugo trčanje nije bilo toliko brdsko, ipak kad oduzmeš prva i poslednja 2+2km kroz grad, od ukupnih 11 ne ostane mnogo a ovo nije ni bio neki oštar teren nego magistrala prema moru. Kao i uvek prvih par kilometara su u nekom poluzagrevanju pa tek nakon desetak minuta nastane pravo "prženje".


Trčao sam u onim stabanim Kinvara 7 koje su se nekako prebrzo razšljampavile za moj ukus. Koliko sam samo razmišljao da li da uzmem pola broja veće koje su mi malo "šetale" oko stopala, ili druge malo manje koje su me stezale negde preko metatarzalnog dela. I na kraju sam kupio te manje, izrezao jedan šav koji mi je smetao i pomislio pomoz bože da mi ovo ne bude tesno. Posle 100km su mi bile više nego taman, a nakon još toliko su mi trebale podebele čarape da ih popunim.

Ostaće zapamćene po tome što su mi donele peharčić na trci od 33km novosadskog maratona pre par godina. Još sam ih provozao na par polumaratona i arhivirao ih za neko doba kada bi mi mogle zatrebati na tempo treninzima. No kako su zaređale ove trke a ja između vikenda trčim samo lagano, prosto nije ni došao taj trenutak za njih. Evo danas, skroz inspirativno. Zebra. Savršeno.

Što se tiče trka, ništa nisam odlučio a opcije su mi doslovno između svega i ničega. Polumaraton u Rakovici su pojeli duhovi. Na FB eventu ljudi pitaju da li će trke uopšte biti, nedeljama niko ne odgovara! Nakon Rakovice je onaj maratonski vikend (novi sad + zagreb) no Novi Sad mi se nekako smučio već, previše puta sam tamo trčao. Zagreb je predalek za putovanje, posle maratona bih voleo da se vraćam kući u ponedeljak a ne odmah u nedelju, sve to se otegne i izađe me preskupo što se vremena tiče. Ostao je stari dobri besplatni Svilajnac u koji će se sjatiti štap i kanap i igla i lokomotiva domaćeg rekreativnog trčanja pa što da ne - nisam se odavno provozao autom na tu stranu, a i svaki takav grad mi bude zanimljiv kada ga proučim po prvi put a ne samo na proputovanju.

Nakon toga bih opet mogao da napravim vikend pauze a u onom zadnjem oktobarskom kada se pomeraju kazaljke, najverovatnije ću opet zaobići i Ljubljanu i Podgoricu i istog dana otrčati domaću trku 10.5km tu na 2.5km od kuće, sa startom i ciljem kod pivare. Razlozi su isti kao i za ZG-NS, plus pride ovde veliku ulogu igra i zima jer je kraj oktobra prehladan za Ljubljanu. To što sam jednom imao sreće ne znači da ću opet, naprotiv, tako da mislim da sam od te ideje Ljubljane zauvek odustao.

Tu su uvek Plitvice i Novi Grad, sve te divne letnje trke na +30°. A ako mi se baš jesenas trči maraton odmah zatim je Plavi Krug, koji je dupe od staze kroz pešačku zonu, krugovi su više nego smorčina, vreme je takođe prekasno da verovatnoća bude za "mlako" ali eto, kad sve omašiš poželiš da overiš bar jedan za kraj godine. To je bio plan koji ne postoji.

Nema komentara:

Objavi komentar