petak, 26. listopada 2018.

DNS

nisam nigde bio ni prijavljen pa ne mogu ni DNStartati, dakle lažem već počev od naslova.
u Ljubljanu sam teoretski mogao, da sam u podne već otputovao, a kako nisam krenuo na put a noće je evo odavno pala, sutra mi je prekasno.
čak su mi i startni broj našli ali šta ću, druge obaveze su se isprečile.

za Podgoricu sam se takođe mogao prijaviti juče do ponoći ali mi se nije ni prijavljivalo ni išlo.
odjednom mi se smučilo to beskrajno putovanje sa milion krivina.
da idem na neke pripreme gde ću biciklom preći hiljade kilometara mesečno, pa hajde.
ali na maraton, neka hvala.
kome se trči nakon celog dana u autu, srećan mu put i sve najlepše želim.

do juče je bilo prehladno za poslove u dvorištu a sutra je neko crkveno crveno slovo (to je ono kada te komšiluk gleda kao ludaka ako upališ motorku) pa sam sve morao danas.
nije maratonisanje za NK radnike.
ne znam više unazad koji je bio koji dan i kada sam pisao zadnji blog, no svakog dana mi je na kraju trebalo pola sata da pohvatam gde sam sve bio jer sam imao po desetak aktivnosti na Stravi pa je sve to trebalo sabrati, kilometre i minute mnogobrojne a uvek nedovoljne.

(PS
Stravu koristim skroz privatno, umesto da na dlan zapisujem pređene kilometre, tako da me nemojte tamo ni tražiti niti ja nameravam uhoditi vas)

što se tiče maratona, radi se o tome da sam nekako zavoleo ganjanje na polumaratonima i to mi se ustanovilo kao "prava mera".
za Halfić možeš da treniraš više ili manje, uvek ćeš ga slično istrčati.
nikad nakon halfića nisi premoren, možeš u auto pa kući.
ako je oko sat i po pa dobro bio si umoran, ako je koji minut brže puna šaka brade i obavezno prvo ili drugo mesto u kategoriji.

za maraton nisam trenirao, zadnja dužina mi je bila pre nekoliko meseci, nemam pojma dokle bi me noge držale, a rezultatom bih svakako bio nezadovoljan, koliki god bio.
na osnovu rezultata polumaratona iz 2016 deluje da sam sada minut-dva brži na 21km, no tada sam pred ljubljanu trčao i novosadskih 33km po asfaltu i deliblatskih 41km po pesku i uopšte imao više tih dugačkih trčanja.
tako da, uopšte ne znam kako bi mi noge podnele ono nakon dva do dva i po sata.
nisam siguran da mogu ispod 3h10, pa samim tim nemam ni motivaciju da se naprežem.
"možda" mi nije dovoljna garancija.

ostaće mi godina na dva maratona, sa 3h15 u novom gradu i 3h18 na plitvicama, u dva uzastopna vikenda.
no nadam se da ću uhvatiti još neki Half do kraja, kad ih već toliko volim?
od svog tog osećaja da je godina pri kraju povećao mi se i apetit, udaram po orasima bademima i nuteli, pa će sa par nadoknađenih kg (u odnosu na leto) ubrzo i brzine na polumaratonu potonuti u žabokrećinu.
duga i hladna zima može da počne.

Nema komentara:

Objavi komentar