šta sad

prva stvar koja mi remeti život je ovo naglo i silovito zahlađenje za 10 stepeni u odnosu na doskorašnje miholjsko (bablje) leto. tako je bilo lepo, makar zamišljati da je topla polovina godine još uvek u toku. nažalost izgleda da je počela ona druga manje popularna godina, kada se radi o mojim mišićima.
druga stvar koja mi zbunjuje dane je koliko smanjiti uobičajeno nedeljno džilitanje ZA SLUČAJ da se pojavi mogućnost trčanja maratona u nedelju.
moram se snaći i za jedno i za drugo.
evo upravo proveravam PRVI PUT OVE GODINE i vidim da je za podgoricu moguće elektronsko prijavljivanje do 25.10, dakle do četvrtka, bravo za organizatora :-D
dotle bih taman trebao da saznam ima li ikakve šanse za ljubljanu pa sve ide ka tome da do četvrtka uveče neću ni moći tačno da znam gde ću provesti vikend.
plan C koji može da digne i iz mrtvih glasi da se istog dana (zbog poklapanja datuma i godišnjice) održava trka na 10.5km tu na periferiji i na samo 3.5km od moje kuće, tako da se sudbina svojski pobrinula da ne ostanem bez trke ni sledećeg vikenda.
podgorica mi je bolja zbog vremena, volim da mi je što toplije u ovo doba godine, a ljubljana je bolja zbog dosta veće gužve (barem prvih 20km) i zbog manje napornog putovanja.
mislim, put je dugačak u oba slučaja i jedina razlika je što je do podgorice težina tehničke prirode, sa puno više gužve pa samim tim i slabe/spore prohodnosti, dok je ka severu problem monotonija vožnje autoputem koji je naporan na neki drugi način, naročito sedamdeseti put u godini.
danas sam, da nakon polumaratona i večernjeg rastrčavanja nakon istog, imao dva pokušaja trčanja istezanja odmaranja i rekreacije pa sam stekao utisak da sam bio bogzna koliko aktivan ali to je u koracima podosta mršavo.
već sam sebi najavio večerašnje trčkaranje pa šta god od toga ispadne, neće se ovi kilogrami istopiti sami! doduše nije ni gladovanje recept za zdravo i dobro raspoloženje ali ne bi bilo loše podsetiti sebe da postoji i mogućnost naplate za sav onaj bespotrebni hedonizam na izmaku leta.