subota, 6. listopada 2018.

kiša oko

jesam li rekao da razmišljam o kragujevcu?
da OZBILJNO razmišljam?
TOLIKO OZBILJNO da sam već 10% potrebnih stvari doneo ovde na krevet gde obično pakujem torbu za put?
("jesi, jesi, rekao si...")
e sada zaista ozbiljno razmišljam.
jer ne možeš NEOZbiljno da sedneš u auto i dođeš na trku bez gaća i majice.
juče sam se više nego odmorio jer sam umesto običnog trčanja otišao na jedva-trčkaranje i neku vožnjicu, a danas sam sveukupno doduše prešao skoro 50km na ovim ponikama i city bajkovima, i usto pretrčao čitava, nećete verovati, dva i po kilometra.
s tim da sam išao 1.1 + 1.4 km sa okretom a u povratku sam ubacio, nećete verovati, PET ubrzanja od po 60-80 metara.

~polumaratoni~
za razliku od Baranjskog kad sam dva dana ranije odvalio dva trčanja a dan pred trku jedno kratko lagano, i od Požege kad sam dva dana ranije odvalio jedno ali podugačko trčanje (za 48h pred trku) a dan uoči sam proveo u nešto malo bicikle i putovanju, ovaj put sam se JOŠ VIŠE odmorio, i to puno više.

e sad...
ovaj odmor je donekle bio i iznuđen jer sam od ponedeljka do četvrtka nalepio baš puno trčanja direktno na poslednji polumaraton nakon kojeg se nisam uopšte odmarao.
tako sam umesto neke ravnjikave sinusoide zamor-odmor imao podosta veliki breg sa kojeg sam naglo sišao u ravnicu.
da stvar bude još groznija po moguća očekivanja od sutrašnjeg dana, noćas sam se odlično naspavao.
otprilike bih po svakom pravilu sutra trebao da otrčim JOŠ bolje nego u prethodna dva vikenda, i možda je baš zato odlična ideja da smanjim ambicije i razbijem tu maniju sekundi po kilometru.
za promenu.

danas sam saznao za dva strašna gubitka, i donekle se osećam privilegovan što sam još uvek tu na zemlji, u prilici da trčim i vozim biciklu.
u samo dva dana su nas napustila dva velika sportaša i prijatelja, Duško/Duki (1969.) je bio biciklista i učesnik olimpijade 1992, a Melez/Igor (1960.) organizator zimske lige trčanja i vođa triatlonskog kluba.
teško je išta napisati, a i osećati ponekad deluje previše kad ti ništa drugo ne preostane.
pomoći ne možeš, osim svim njihovim istomišljenicima koji su ostali, tako što nastaviš nešto što su ovi koji su otišli najbolje radili.

nadam se da će neko nastaviti sa organizacijom Riječke Zimske Lige pa makar uz minimalan trud da se izmenjuju kola na Kastvu i u Kostreni.
sada osećam još veći ponos što sam trčao i jedno i drugo, i to u razmaku od desetak godina.
neki se spremaju za amsterdame i roterdame, berline i tokije, a meni je najveći gušt ikada bio da odem na neku tako ligu, da upoznam nešto lokalno što mi je puno bliskije i draže od štatijaznam ultramaratona u južnoj africi.
i nadam se da ću još nekad, bilo kada, opet otrčati neku ligu u mojoj rodnoj Rijeci.

RIJEKA (A. SKLONIŠTE)

Nema komentara:

Objavi komentar