uf kako mi prija ovaj odmor od ničega, jer ako ćemo pošteno nisam imao od čega ni da se umaram. trčao sam svakog vikenda polumaraton i tako pola proleća i pola jeseni, a možda i pola leta. izgleda da sam ove godine imao između 40 i 45 trka, mala mi je zbrka u excelu i ne vidim lepo koje brojke su crvene a koje zatamnjene, kao i šta znače silne beleške po ćoškovima svakog polja. treba to dešifrovati nakon tolikih meseci.
no ljudsko telo je voćka čudnovata, a um još čudnovatija. može se desiti da se za koji dan misteriozno osetim preporođen i poželim da se vratim na neki sledeći polumaraton u kasnoj jeseni. ako bi to uopšte imalo smisla, mislim pravog smisla, osim onog smisla da sve ima smisla ako nam se upravo to radi.
nakon jučerašnjeg hajde da kažem odmora, za slučaj da za vikend ipak otrčim neku trkicu, danas sam otrčao laganih 7km ujutru a popodne 9km laganog tempa sa povremenim osećajem uskakanja u "srednji tempo" što bi bila ona neka zlatna sredina od koje možeš dosta brže a prijalo bi ti i malo sporije. naime otišao sam biciklom tu na jedan obronak izvan grada a vratio se trčeći, pa je ta nizbrdna (?) staza pripomogla da mi bez gotovo ikakvog napora prosek ipak bude ispod 5'/km. vidi ti njega, ovamo priča kako mu je do odmora i svega dosta, a tamo virka u prosek...
Nema komentara:
Objavi komentar