100

danas sam izveo nešto što sam već neko vreme planirao, ili je bolje reći maštao. ovo čudno prolećno vreme, kad mu vreme nije, pomaže otvarajući razne mogućnosti. sutra će zahladneti i zakišiti pa sam planirao neko pešačenje kao odmor. jutros sam prvo otišao na trčanje, da iskoristim onog džokera od pola kilometra koji mi se nakupio prethodnih dana. pretrčao sam 8.5 srećan da ću upisati 9, pa sam onda otrčkarao još 1, ne znam ni zašto.

kao Haruki, da imam 10 valjda? sva sreća da Haruki nije bio amerikanac, 10 milja je već ozbiljan trening nešto malo preko 16km. ne bi stigao da napiše onolike romane. ja sam još uvek ostao na 1/2. toliko mi je bio suvoparan onaj o trčanju da ga nisam ni dovršio. kao da čitam tablicu množenja. šta ću. kažu da mu treba dati još jednu šansu, svako preporučuje neku drugu knjigu, ali ja evo više uživam pišući nego čitajući. šta ću.

nakon tog trčanja, tek sada počinje blog. koji će biti kratak. ideja je bila da prevezem 100km biciklom, prvi put ove godine a ne znam ni da li sam u prethodnih par godina nekom prilikom prešao stotku. mrzi me da proveravam. tu sam još bespotrebno sebi nabio zadatak da moram da napravim 30 prosek pa su mi malo leđa stradala na vetru. mogao sam komforno da pređem isti trening 7 minuta sporije i da imam prosek 29, i obavljenu 100-tku, ali eto. ko je lud, ne budi mu drug. na kraju je ispalo 100.1km na zadnjem semaforu gde sam zaustavio fajl. imao sam pola minuta rezerve, džabe sam se uspaničio.