nedjelja, 31. ožujka 2019.

brojevi koji govore

mnogi misle da brojevi nemaju dušu, da ne mogu da izmame nikakve emocije, i da maltene ništa ne znače osim kad pokazuju cenu piva i benzina. ja pak svašta gledam kroz brojeve. vrednosti hemoglobina, spoljne temperature, hm, nije to baš nevažno. evo sada mi je baterija na 63% a da je na 3% ne bih pisao blog ovako u autu. dobro, lažem, nakačio bih onaj prenosni punjač ili uključio kabl u šteker za auto-upaljač ali do pre par godina nisam imao toliko izbora. očigledno me život dovoljno puta opomenuo pa sam postao oprezniji. ali da sam u žurbi nešto zaboravio, ta brojka bi bila opako važna. brojke nam donose pehare i medalje na polumaratonima, kao da smo među najboljim i najrasnijim primercima na izložbi pasa. ili krava, svejedno. eto neki treniraju i muče se puno više od mene, više paze šta jedu, koliko spavaju, kako se istežu, s kim se druže i ko im daje ili crpi životnu energiju. ja pak nakon godinu trčkaranja umesto treniranja, nakon par meseci pauze zbog bronhitisa gripa i par povreda, dobio pehar za pretrčanih 21km sa slomljenim prstom. pehar za nepravdu, rekao bih da ja nisam ja nego onaj neki tamo što je bio 4ti ili 5i u kategoriji. još su nam razvukli kategorije na 10 godina, eto još jedne brojke koja može da proglašenju obrne sudbinu. nakon novog sada (10.5km) sam mislio da je realno da očekujem približno 1km/h manje brzine na polumaratonu po vrućini i sa nešto sitno gore-dole no na kraju je ispalo da sam trčao jednako brzo. doduše krenuo sam sporo, prema početnoj zamisli, jer se ionako nisam uopšte zagrevao pred start verujući da će mi i 21km biti previše. prema kraju sam sve više pojačavao i završio nekih 9 minuta od onog čime ne bih bio razočaran odnosno 4 minuta brže od onog čime bih (pre starta) bio prezadovoljan kao obećanjem. štaviše, bio sam brži nego na poslednjem maratonu 2018 što je objektivan pokazatelj koliko mi se forma brzo vratila na 90% recimo. eto kako glupave brojke mogu da nam šapnu koliko smo fizički oporavljeni od raznoraznih kurcšlusa i rana, a poznato je koliko je to važan preduslov za psihički oporavak od emotivnih stresova, kao što na kraju krajeva i piše na mojim Anima Sana In Corpore Sano patikama.

Nema komentara:

Objavi komentar