utorak, 2. travnja 2019.

zaboravio da živim

juče je bio zadnji dan za uplatu Beogradskog a ja sam to zaboravio tojest nisam baš zaboravio ali sam se setio tačno 5 minuta nakon što se zatvorila banka.

pa sam hteo da danas pošaljem mejl i smuvam da uplatim dan kasnije ali sam se i toga setio kad je već prošlo radno vreme svih banaka pa čemu onda mejl.

još sam zaboravio da mi nema nikakve vajde od kafe ako uz nju pojedem kilo šećera kroz razne kolače pa sam se par sati vukao kao mrcina dok mi organizam nije savladao sve te toksine i tek zatim odjurio na trčanje.

jes bilo i prekasno i prekratko ali je bilo i prebrzo obzirom da su mi nakon polumaratona već drugi dan noge ko splačine. ajd nek su se probudile, neću zanovetati oko toga u koje doba dana se dogodilo.

onda sam spazio neku onlajn ponudu/akciju pa uzeo da produžavam ugovor za telefon pa nisam mogao da se ulogujem. pa sam tražio novu lozinku i pola sata osvežavao mejlove da bih na kraju shvatio da su mi kod poslali u sms-u a ne mejlom. eeee ali ta kartica mi je izvađena iz telefona pre dve nedelje. pa menjaj karticu pa koju ću u koji telefon, i tako.

još sam pod obavezno imao i da napišem blog o jučerašnjem planinarenju/trčanju dok sam još za kompjuterom no i toga sam se setio tek kad sam legao pa evo tipkam iz kreveta. i to ne o planinarenju koje se pretvorilo u orjentiring nego evo o glupostima.

4'38"/km mi je ubedljivo najbrži trening ove godine pa ko ga šiša što je trajao samo 33 minuta. koliko god me dupe bolelo dok sedim, nisam ništa osetio na trčanju, a drugi put proletos sam uzeo najšarenije asics noosa 11 koje "lete" u odnosu na stabane zaraca koje inače day in day out forsiram do konačnog uništenja.

ukratko, u toku dana sam zaboravio sve što se moglo zaboraviti osim jedne stvari ali se više ne sećam koje. ovde bi bilo sasvim prikladno da izmenim čuvenu opasku entoni hopkinsa: nikad ne sažaljevajte čoveka koji (umesto "ima avion") ima vremena da svakog dana piše blog.

Nema komentara:

Objavi komentar