sinoć nisam stigao ni da otvorim ranac, a kamoli da izvadim uključim i napunim tablet, a kamoli da natipkam jedan baksuzni blog. sapletoh se i raskrečih predveče, zamalo da napravim špagu na razrovanom trotoaru kroz ovu selendretinu, sva sreća da sam ove zime toliko nerazgiban i ukrućen da ne mogu ni š od špargle. posle toga mi se celu noć lepilo grlo i pokušavao sam da hhhrrrggggkkkk isteram nešto, ali ništa. ne znam kako je grlo povezano sa saplitanjem, javiću čim odgonetnem.
a kako je tek počela subota, ooojjjj. standardno se razlajali psi u 5h15 i ustanem da otvorim suncobrane na terasi, kad me nešto jako zapeče u podlaktici. misleći da sam napravio neki čudan pokret, neko vreme sam masirao taj mišić i tek nakon pola sata primetio veliki otok. kako je ujed osice mogao da se oseti tako duboko u ruci a ne na površini kože, nemam pojma. ni kako me je taj duh od ose ujeo tako nečujno u mirno mrtvo jutro kada čuješ i sopstveno disanje, ostaće misterija.
pa sam se tako fino budio noćas čas zbog divljeg svraba a čas zbog slepljenog grla. no dobro. biće vode na okrepama pa ću hladiti podlakticu. vetar duva isto kao i juče, otprilike taman da u jednom pravcu jedva ideš 5'/km a u drugom lepršaš 4'20"/km bez napora. POD USLOVOM da bude tako milostiv da duva kako ja hoću, za šta su šanse naravno manje od nule pa će me stotinak minuta savijati bočno!
obično se kaže, pa bože moj uslovi su za sve bili isti, što naravno potpisujem i zdušno navijam da savija i druge obzirom da je mom bolesnom umu oduvek odgovarala ona naopačka izreka "što gore - tim bolje". najviše mrzim trke "u idealnim uvjetima" a najbolje od svih sam podnosio one na suprotnom kraju od idealnog. biće i sunce i još toplije nego u Jagodini pre 7 dana, plus ova mahnita vetrina, dobar provod je zagarantovan.
Nema komentara:
Objavi komentar