nedjelja, 21. travnja 2019.

deset

krenem tako u trku sa jasno osmišljenom taktikom.
prvi krug (5km) ću ići nekim intenzitetom koji mi je po osećaju "nikako iznad 90%" iz više razloga
1) zagrevanje je prošlo podosta tromo, i protiv umora ne možeš glavom kroz zid
2) nemam pojma koliko su me koštala poslednja dva dana, i ne želim da to shvatim na pola trke. ako ostane viška snage već ću lako isprazniti rezerve u zadnjih 10-15 minuta
3) start je u podne i jako je sunce, a jak je i vetar uz reku. očekujem da će, ne računajući par profija, većina imati za 10% sporiji drugi krug, tako da ću svakako nanizati masu ljudi a ako krenem malo opuštenije, tim više (bolje)

sve je išlo po planu nekih 300 metara kada sam ispred sebe ugledao Profu.
njega sam drao na kraćim trkama bez problema a na maratonima mi je bio stalna meta sve dok ga one godine nisam oduvao u podgorici.
obzirom da sam ja u godinu ušao m-r-t-a-v, 15% sporiji i od sebe samog i od svih ostalih, on mi je mogao biti neki marker na trci.
beogradski je završio desetak minuta ispred mene, to je recimo 2 minuta na trci od 10km a obzirom da sam ja tek četvrtu nedelju u treninzima očekujem da ću se od vikenda do vikenda popravljati za po par posto, što bi trebalo da znači da sam mu sada još malo bliži.
dakle ne bi trebao da mi odmiče više od 50m po kilometru, što bi do kraja bilo ispod 500m odnosno nešto malo više od dva minuta.
poželjno i manje, naravno.

nakon kilometra sam još uvek bio na samo 10m iza grupice u kojoj sam video i njega, upravo u trenutku kada je grupica počela da se rastura.
prolazio sam jednog po jednog i shvatio da sam stigao Marijanu.
ako kažem da sam od tog trenutka prestao da pravim taktike i odmah se prebacio na ideju da s njom završim prvi krug, to treba shvatiti bukvalno.
ipak se mi znamo tolike godine, silne trke smo pretrčali zajedno, išli zajedno na pripreme, znam je kako diše a i ona mene.

u tom trenutku je pored nje trčala i cura koja joj je bila glavna konkurencija u kratkoj trci od jednog kruga (5km).
još neko vreme smo išli tako u mini grupi, prošli par momaka, i ova druga cura je otpala.
ja sam određivao tempo prema Marijaninom disanju a moj napor se kretao između osećaja da je povremeno pomalo čekam (jer mogu brže da otrčim 5km) i da mi je sve ovo prejako jer nakon što ona prođe kroz cilj ja treba da otrčim još jedan isti takav krug.
prevedeno u matematiku, ovo mi je bio "napor trke od 8km", lako za peticu a prejako za desetku.
OBZIROM da nisam imao nameru da umirem i napravim Trening Godine, u tom slučaju bih možda i pokušao da završim u istom tempu.


ko god nije ćorav, shvatiće zašto sam na grafikonu podvukao frekvenciju koraka.
kao na dlanu se vidi koliko opuštenije sam nastavio nakon ulaska u drugi krug.
umesto 180-182 trčao sam još dugo sa 176 koraka/min, da bih tek pred kraj ponovo malo živahnije zavrteo. 
zanimljivo je da sam čak i ovako nakaradnom taktikom povećao razliku u odnosu na sve koje sam prestigao pred kraj prvog kruga, a neko vreme sam razmišljao šta da radim ako me neko i stigne.
naravno da bi me stigao u nekom svom jurišu dok sam ja bio u fazi odmaranja i naravno da bih mogao sve to da pratim i na kraju isfiniširam.
no svejedno, nespokojno je to trčanje kada usporiš i razmišljaš da li si usporio taman koliko treba, ili previše.

21'21'' mi piše na prolasku prvog kruga a 43'14'' na kraju što znači da sam drugi krug išao 21'53'' odnosno 32 sekunde duže, dakle 6 sec/km sporije.
pa to nije ništa, osećaj mi je u dve trećine kruga bio kao da sam povukao ručnu.
štaviše nakon prolaska od oko 21.5 minut pomislio sam da bih bio srećan da drugi krug završim za minut veće vreme i uđem u cilj oko 44'.
Strava je pokazala prosek od 4'23''/km, dakle dosta brže od novosadskog frtalja i ona dva polumaratona, sve ide prema nekom logičnom sledu.
osim moje kilaže ali hajde, jebeš pečenje ako ti nešto ne zapadne za zub.

Nema komentara:

Objavi komentar